Pred Pripreme

Evo da napišem par  reči pre nego što počne pravo ludilo, a u slučaju da zaboravim. Mogu tek da zamislim kako će to da izgleda, kada budem kao muva bez glave početi trčkarati levo-desno u cilju da postignem nešto. Tako je to kod mene, sve stavljam za kraj, pa kada me sastavi ne znam gde sam 🙂

Nego da ja počnem o prethodnom periodu. Pisao sam gde ću biti, tačnije gde ću odsesti za početak I da su karte kupljene u jednom smeru za 27.04.

Poslednji dan na poslu, hmm.
Radio sam do kraja marta, tačnije do 30.03 jer je nedelja bio uskrs I nisam radio. Tako da se poslednji moj radni dan u Srbiji završio zaključno sa 30. Martom. Interesantno je kada znaš da ne moraš vise da ideš na posao. A još interesantnije je da vise ne radiš ovde. A meni se svi čini ono kao pa šta… Još ni danas ne mogu da se naviknem. Poslednja nedelja na poslu je protekla veoma radno. Koleginica je bila na godišnjem odmoru, pa smo radili bez slobodnog dana, ali prošlo je I to. U ponedeljak 01.04 sam otišao da potpišem papire I da se ispričamo onako poslednji put na poslu. Mada moram svakako još ići da podignem knjižicu radnu, koja ne verujem da će mi trebati I da preuzmem papire, odjave I šta god treba još. Što znači da mi I zdravstveno prestaje. Ali dobro…

Zvanično da se pakujem još nisam počeo. Tek sam u fazi bacanja stvari, ali I to kažem u fazi. Jer se inače emotivno vežem za stvari, pa mi je sve teško da bacim. Prvi krug bacanja sam obavio, sad treba drugi krug. Mada mislim da trećeg kruga neće biti. Izbacio sam za sada sve odeće koje su samo skupljale prašinu u ormaru a koje sam jedva obukao u zadnjih nekoliko godina, doduše ima I takvih koje nisam ni jednom. Počelo je pranje odeće polako, mada moram da priznam, za to je mama zadužena. Ona  već sprema polako. A non stop me nagovara da spremim šta želim da nosim. A ja ako spremim, neću imati šta da oblačim ovde 🙂 Toliko puno stvari imam 😀

A treća stavka koja spada u ovu moju  pred-pripremu je,  baš ovo   ↓

Lista šta treba da radim, tj da uradim pre nego što odem. Ima stvarno puno posla koje treba pozavršavati, a ne mogu stvarno sve da pamtim. A kao što su nas u srednjoj školi učili da pametan piše, tako I ja radim. Ono što uradim jednostavno precrtam I to je to. It’s done. Dešava se da ustajem u toku noći da dodajem neke stvari koje sam zaboravio. A počeo sam da vodim polako checklist-u za pakovanje kofera 🙂 Meni je ovo prvi put da se selim ovako, tako da ne znam da li je sve ovo normalno. A sa druge strane, meni je ovo nešto posebno, I tako se I osećam.

Svi me pitaju dal imam tremu. Pa, ne znam kako da odgovorim na to. Nekada imam, nekada nemam. Sve zavisi od trenutaka. Ali sve u svemu imam treme. Celokupan osećaj mi je čudan. Prošle nedelje sam se odmarao, a ove nedelje počinjem polako da rešavam stvari. Ono što me čeka u sledećem periodu, jeste obilasci , I oproštaj. Pre nekoliko nedelja sam bio u fazonu oproštajne večeri, sa sve salom muzika…da bi to na kraju spalo na kućnu varijantu. Naravno pisaću za par dana kada budem bio spreman, ili totalno ne spreman, videćemo. A sa tim postom mislim da ćemo završiti ovu kategoriju koja se zove “Pre Amerike”. Sada kada ovo pišem, potpuno mi je neverovatno da se na ovo svelo. Još mi je u sećanju dan kada sam se prijavio na lutriju, I još uvek čuvam sliku sa kojom sam se prijavio. A pred očima još uvek trenutak kada sam video da sam izvučen. A evo za 17 dana se selim. Za 17…