My first blog

And how all that feels like …

Already passed more than a year and a half since I moved here on American soil. I wrote about it in the previous 20 posts, i can’t  believe. And those who follow my adventures  from the beginning, you were with me in evil and the good, literally speaking. But I suppose I never sit down and really thought about how i am handling all this. .How I felt when I dreamed all this on the other side of the world in my little room, all the way through the whole procedure, interview, gathering steam, to the information and to this day. And after so much time here, simply can not believe that so much time has flown. I think I never stopped to think and to digest, yet many tell me that a lot of thinking and there is nothing much to think and to be happy. Then who knows me, knows that I have to analyze things. Al then I realize I’m losing too much time and you do things without thinking, and sometimes you do anything stupid.

Let’s start like this, it seems to me that only now starting to get used to the fact that I live here and this is my home. It was a long, sometimes painful, sometimes joyous period. I can not say that I was one second regretted this decision , and that I radically picked up my roots and planted myself here.. For this short period of time, compared to my previous life, I  matured and started somehow else to look at things. I guess when you realize that you are alone, when you go somewhere far from your nest, and where you know that there is no one to help, and that of each of its good or bad move depends on your tomorrow and your future, you begin to think differently. Especially when you here alone taking risk will get you in trouble.

You know, when I came I always said, and they kept saying also, go try it and if you do not succeed, at least you know you tried. There is always a place to come back home.  Though once you come here, you realize that the back is no longer an option, as you start your life over again somewhere else, made the line, and the normal person would push untill his last sock fell off his foot…

But there are  lot of those nice things, you know. Those beautiful, when a moment catches your  emotions and you start to cry out of happiness. I just stop and tell myself it was worth it. You have no idea how many times i happen to go to work and stand in front of the building look up and wonder, and then you come into the building and the security officer behind the counter greets me by name, as in the movies, and then go in and lift and scream out loudly wow hey I’m working here. Or when I walk through the city, always looking at the skyscrapers and feel a lump in my throat. I’m talking with a friend who has been here eight years and touched on the theme of tall buildings in Chicago, I ask him when will this  exhilaration pass when you walk around the downtown and look at the  skyscrapers, he says to me, NEVER. And it happens the same thing day after day.

now. I’m not materialistic. This I have to say, I understand that the money is only a means to satisfy needs. I know my money sometimes  goes faster than i am earning . But, when you get home after shopping, sit on the floor grab the bags and take in the hands that something you bought, and when you feel that joy, the joy that finally you got in your hand something you’ve always wanted to have, and something that you never dreamed you can ever buy, uhhh. I think no words to describe it. My friend are always making fun of me i joking manner.and they tell me that it is nice and cute when i buy some little thing(according to them), i always seem so happy and look forwars to it. They say that kind od happiness can’t fake.

    When you go into a store and begin to shovel all that you feel like it in your cart, while not thinking about the price, not even looking at the price what  is cheaper, just take what you want, and then return it for the only reason that you figured out that you came by walking and ask yourself how are you going to get it home, and only when you get out of the store, you figure out that you had not even heard cashier how much it cost.And what is the most beautiful of all, is when you go to sleep in your bed, close your eyes and without thinking how you will tomorrow buy bread to eat ..
    Although i dont earn thousands of dollars per month, barely a thousand , you feel somehow useful when you can give a few bucks to those in need. Somehow I always got hits with one’s misfortune, and always trying to help, and I remember when I was in Serbia, how many times came to me to give my the last penny, but when you dont have even that last penny,  we’re all kind of in the same boat. But in the last few months, I do not know how many times I’ve donated things,  or volunteered, whenever I could. I installed an application on the phone, which is owned by Google, and where every day they have a different campaign, and the minimum amount you can donate is $ 1, and there’s always a few people who will donate the same amount as you. This year for  the fund for abused children i get to raise 10 by 10 people.

    We had the in the  firm action of donation foe school tools for poor kids., but every shift had its own box and we competed against each other, my shift won.  I went to the wallgreens and filled up my cart with everything like Markers, pens,, notebooks, blocks. The manager was putting the new prices at this department and she said the prices are fir beginning tomorrow,  but says she said if the register  does not accept the new prices to tell the cashier to  call her. I get to the register after I turned the cart full of stuff, so I figured it would be somewhere around 40-50 dolllars. That much i planned to spend. While the cashier was scanning my stuff he asked me if i was preparing children for school, I say no, and explain that this is for a donation. The guy was surprised and laughed.When everything came through he tells me 48.25, as I thought, and I tell him what the manager said for the price, he says to me, he will try something . He began to beat on the cash register, item by item, when at the end he says: – Your total is $ 8.81. I looked at him with  pale fave. How this sounds, and he is smiling. I paid for it and took the receipt , when it all counted by 0.50, 0.40, 0.60. I’m really speechless. He says I love peoples who help others. And all to add more to this ,granny comes to the cashier and gives me 4 notebooks  and 4 pencils to add other things, because she greets my gesture. Well, then how not to come out from the store with tears in his eyes when you can not believe that there are good people on this planet. And if you are wondering who won, of course, my shift has collected the most. And we as winners we got lunch from the company.

    In November, we had the same donation, we just instead of school equipment donated hats, scarves and gloves for those in need.
    And last week we had a donation type Adopt a child. Each department in the company has „adopted“ a child, and this child we collected the money, and of the collected money buying the child a gift for Christmas. These are the children that are not able to find out what it’s Christmas present, or there is no one to give them gifts. And every child has a plan to donate or XBox, bike, or whatever he wants. Of course we get the picture of a child with a gift. Now we for every donated dollar to get one Raffle ticket, and we had a drawing, where we could get one of the three sweatrs with a lofo of the company. In the end it turned out that I donated most of all, and of course I got a sweater. 

    that’s my conclusion at the end … ..what to say. It is easy?, not easy at all. It is known to all who have passed this part of the road, who managed to create some success in his immigrant life. The very beginning was very difficult for me, a lot of downs, so many disappointments, so many tears, and even painful period. I always go further and ask the Lord how much more? And a million times I said to myself that I can not more, when you have that feeling that you can not take it anymore. For me specifically who have noone here, I’ve had to deal with everything alone. I had to deal alone  with the fact that i am alone . And the worst part was, and even now sometimes, when something so important happened that you have the need to share your happiness with someone to tell what happened, and then you realize that yiure alone.

    However, there were many moments when the sadness, pain and nostalgia prevails, and you have no one to cry to and to whom to cry on their shoulders, or to lean on someone for a little support, then lie down on my own empty bed and crying until your eyes ache of pain. As someone says, there is Skype, I agree with that, but one who knows what I’m talking that will understand what it’s like. One thing is when someone right next to you, but it’s different when you’re talking with the screen, but you can not hug the screen because you stupid. And in the next second you loose the signal lose and  you need to repeat 3 times the same sentence, then spilling emotions over Skype was not any help.
    But as they say every tear pure soul, and every new day is hope for a new beginning, and after each rain and the sun is shining out there appears a nice rainbow . Today my buddy said  the path to the star is thorny but its worthwhile , and he’s right. Now that I look back on my whole journey to this day, I can still feel the pain and the fear of uncertainty for tomorrow, and the feeling of helplessness. But now somehow i watch that with pride, and for the first time in my life I can say that I am proud of myself and the person I became.

    Categories: Amerika | 3 komentara

    Slicno a razlicito

    Eto kao sto rekoh u prethodnom postu evo i nastavka. Prethodni post sam potrosio na vise psiholoske stvari tj razlicitosti a ovaj cu da posvetim stvarima, vecinom hrani, a sta bi drugo jel? Mislim ne samo hrana vec dosta toga, a vecinom je hrana koja mi se najvise razlikuje.
    Sam ukus, ne znam ni kako to da objasnim je skroz drugaciji od onog tamo kuci. Da opisem kako je to kod mene to bilo. Prvi dan kada sam dosao ovde, ono eksplozija razlicitih ukusa na sve strane, meksicko, americko, masno, nemasno, sokovi, sir, pomfrit, McDonald’s ma sve drugacije, novo. E onda posle jedno mesec dva nekako pocinje da ti nedostaju hrane odande. A posle 5-6 meseci dao bih sve i za przeni kupus koji sam mrzeo, pa cak pohovani karfiol koji nisam mogao da smislim. No, mislim da je to do nostalgije a ne do ukusa, ali svejedno. Sve sam mogao da progutam sem kineske hrane. JoJ! Ja guram dole ono dolazi nazad. Pa sam zavrsio samo jeduci pirinac. A sad, mogu da se davim u kineskoj hrani i nece mi biti zao koliko volim.

    E ajde prvo da opisem stvari koje nisam probao nikada pre nego sto sam dosao ovde. Kineska hrana, Tajlandska hrana, Sushi, Japanska Hrana, Brazilska hrana, Grcka hrana, Meksicka hrana, hobotnica, kikiriki puter, soy sauce, sojino mleko, pecans, a tek slatkisi ne mogu ni sve da opisem. Ovo nije ni pola verovatno ali ko ce ka se seti svega.

    Ajmo sad ono sto ima i kod nas, ali je ovde skroz drugacije. Mada kada krenes redom sve je drugacije ovde, pa cak i Coca-Cola.
    Ono sto me je iznenadilo prvo prvcato , i to dosta neprijatno, nema pavlake. Mislim ima pavlake, ali nije kao ona nasa da je mazes na hleb pa ono sa salamom, niti je tako puterasto slatkasto kisela. Nego je bas kisela pavlaka. Sada sam vec navikao na ukus potpuno, ali secam se u pocetku mi je licila na domacu pavlaku onu koju pravis kod kuce. Jos kada sam prosle godine isao kuci dnevno sam pojeo jednu casicu, nisam mogao da se najedem ukusa.

    No kada sam vec poceo sa mlecnim proizvodima da nastavim redom. Nema jogurta uopste. Ali uopste. Ono sto je naj naj blize jogurtu jeste kefir, i to sam slucajno probao pa sam tek tada skontao da je slican nasem jogurtu. Mislim znam kakav je kefir u Srbiji, i nisam nesto preterani miljenik tog kefira, al se ispostavilo ovaj volim jer je kao nas jogurt. A jogurt ovde, ne znam ni kako bih ga opisao. Vidite ovde ima vise vrsta jogura. Nemasni, niskomasni, sa vanilom ili plain. A jogurt me vise podseca na nesto izmedju pavlake i kefira, ni ne znam kako da to pisem. Tekstura mu je jako tanka. Nekada se zapitam koja je razlika izmedju joguta njihovog i pavlake. Moracu to da proguglam. Taj jogurt sa vanilom se lepo slaze sa granulama recimo, predobro je za dorucak. Ili recimo kupim borovnice, i stavim vanilin jogurt izblendiram i stavim u zamrzivac za sladoled. E a oni koji zive u Chicagu, a i sire znaju da najboljeg jogurta ima u „Drini“.

    Punjena pljeskavica sa jogurtom u "Drini"

    Punjena pljeskavica sa jogurtom u „Drini“

    Drina nam je cevapdzinica, gde imaju najboljeg jogurta koji sam probao ovde. Onaj bas bas pravi nas jogurt. Pa tako kad nam se prijede rostilj odemo tamo na burek ili rostilj i obavezno dve case jogurta. Ima ga i u restoranu „Beograd“ ali nije ni priblizno takav.
    Mekog sira ili domaceg sira je malo teze kupiti. Kada ovde pomisle na sir oni misle na onaj zuti sir, kajkavalj, parmezan i slicno. Mada mogu reci nisu ni toliko skupi.  Ali zato raznolikost sireva je zadivljujuce. Oni se isto dele na one organic i non organic, ali sir ko sir. Sve zavisi od prodavnica ali uglavno imate bae 15-ak vrsta sireva. Sto u komadu sto izrendanu. Meni je Cheddar postao najomiljeniji za jelo. Ja ga kupim onako izrendanog i stavljam ga ujutru na omlet.

    Ima jedna prodavnica koja se zove „Devon Market“ ima jako puno nasih, bugarskih, bosankih, hrvatskih stavri. Tu se moze kupiti mladi sir, feta sir, koziji sir i tako. Pored toga, ima i stvarno velik izbor prsuta, kobasica, kulena, kore za pitu, testenine i tako sve redom.
    Meso. Pa i meso je razlicito. Ovde recimo piletina i svinjetina je maltene na istoj ceni, govedina je malo skuplja, dok je po ceni mislim najskuplji morski asortiman. Ali vise mislim na hobotnice, skoljke, rakove. Tuna, tilapija, salmon su dosta jeftini.
    Kvalitet mesa recimo onog sto se secam iz zrenjanina grada i ovde, neuporedivo je bolje. Jedino sa cim se ne mogu pomiriti jeste ukus pileceg mesa. Nije isto. Onaj nas je nekako malo ukusniji, gurmanski ne znam ni ja kako ali je drugacije. I to je moja koleginica Marija isto primetila. Naravno to verovatno i zavisi od mesta do mesta, ono sto ja pisem je isljucivo samo za Chicago. Bas sam se pre neki dan racunavao ispada da je meso skuplje u Srbiji, prosto covek dodje da se zaprepasti. No, nekako virsle mi se ne svidjaju nesto. Ima par dobrih, koje retko mozes da nadjes, ali ostali su preslani i nekeko su istog ukusa. Ono sto je interesantno ovde da maltene svaku hranu mozes da kupis za mikortalasnu pa cak i meso. Kobasice su u pitanju, nisu virsle, ali su toliko dobri da iskreno ne smem ih kupiti jer sve pojedem od jednom.

    Ono sto mi stvarno nedostaje jesu jetrene pastete. Ovde ih bas nema, ona nasa Argeta kosta $3 kusur, a za tako malo pakovanje mi se bas ne daje toliko, kupim ja nekada cisto da se udovoljim. Dok recimo mesni narezak mi se malo vise svidja ovde. U Srbiji kad god sam jeo, sto je bilo jako retko, posle me je zeludacna kiselina mucila dva dana. Ovde ne. Ovde mi je bas prijatna , i ujutru onako sa majonezom je pojedem i paradajzom.

    Sto se ribljeg mesa tice, meni izvrsna. Nikada pre nisam jeo toliko ribe kao sto ih jedem sada. Tunjevinu na stranu koju jedem kao sumanut, sardine u razniraznim sosovima, skoljke(ima ih cak u obicnim konzervama), rakovi, lignje moje omijene, hobotnice, ajkule.

    Prelivi….Pa mogu reci mozda da je jedino senf maltene isti. Po meni ne razlikuje se senf toliko. Jedino sto ovde ma mozda vise ukusa. Ljuti, jos ljuci, sa medom, obican, dijon…Ali svi su dobri.

    Majonez, kojeg jako volim, nije ni priblizno onakav kao onaj Dijamantov majonez. Ovde majonez drze na policama napolju i dugotrajan je a treba da ga stavimo u frizider tek posle otvaranja.  I ukus se dosta razlikuje, onaj je malo slaniji ovaj je malo kiseliji. Moze da se nadje razni proizvodjaci i tu, ima i onaj tommy majonez. Medjutim ja obicno kupujem onaj Heinz light mayonnaise , njegov ukus mi se svidja najbolje.

    Kecap ovde ne volim. Ni u srbiji nisam bio bas neki ljubitelj kecapa, jedino sto volim je onaj Polimark ljuti ili pizza kecap. Ovde je kecap meni fuj. Umesto da je slan, ovaj je sladak, i malo je gusci.

    E sad povrce. Ovde ga ima u prodavnicama tokom cele godine, ili ih ima na farmers market(to mu dodje kao nasa pijaca) i tu manje vise preko cele godine. Sve zavisi od prodavnice naravno, neki su skuplji neki su malo jeftini ali je zato izbor stvarno velik.

    Zelena salata, celer, karfiol, brokoli, krastavci, sargarepe, pecurke milion vrsta, krompir razno raznih velicina i ukusa, persun(ali samo persun list), salata koja je malo drugacija nego nasa, mladi luk, raznoraznih pradajz vrsta,prokelj, tikve tikvice, i sve ostalo koje mogu da se setim trenutno. Ovde je recimo spanac, kelj i kupus je pakovan ovde u kesama. Pa cak i „sveza“ salata. Ako hocete u ovome delu amerike moze maltene samo u smrznutom obliku. Jedino sto mi se ne svidja jeste paprika babura. jeste da su ogromne ali su jako skupe.

    Voce…joj voce. E ovako, jabuke su mnoogo skuplje nego banane. Recimo kada su banane na popustu onaj jedan ceo bunt dodje oko 60 centi sto je za neverovatno, ne moze ga covek pojesti koliko ga mozes kupiti. Ajde samo cu da nabrojim sta ovde mozes da kupis za jeftine pare u odnosu na srbiju. Ananas, banane, kivi, borovnice, avokado, mango, papaja, kruske onako, brusnica, nar koji mozete kupiti za $1.5. Ono sto je ovde malo skuplje sto se tice voca je grozdje recimo i nema ga bas uvek, maline i kupine. mandarine bas nisu nesto jako jeftine, ali nisu ni skupe iskreno. Ali mislim izbora voca sta god da ti oci pozele, i nazivi koje nikad cuo nisam, ima svega.  No ono sto sam prvo probao ovde i ima ga u izobilju za sitne pare je hikorov orah, ili pecan kako ga oni zovu. Jako je popularan. Isto kao sto je bundeva za vreme Halloween, sve je u narandzastoj boji i ukusom budneve. Da ti glava zaboli.

    Ulje za kuvanje ima raznih, Canola, Olive, Coconut, Butter oil, Sunflower oil, a ono sto je najbolja varijanta jeste sto imate u obicnom pakovanju ili u spreju. Onaj u spreju nema ni gram masti u sebi. A to sam sve saznao kada mi je trener rekao.

    Kafa…nema bas ovde turke kafe kad odes negde na kafu. Kada se ide na kafu ovde idete u Starbucks, ili neka druga obicna radnja specijalizovana za kafe. Tesko da mozete naruciti produzeni i kraci sa mlekom. Ovde vam se sve Latte i Cappuccino i Macchiato. A ono najgore nema nes kafe. Mislim nisam ni u srbiji bio preterani miljenik nes kafe, ali sam voleo da popijem po koju. A ovde jedino ako odem u restoran „Beograd“ mogu da popijem. Kod kuce pijem ili nasu kafu, koju volim, ali me nekada stvarno mrzi da perem sve posle kafe, tako da kupujem onu u granulama, ili filter kafu.

    No u zadnje vreme sam nesto zadivljen cajevima. Ovde ima koliko neces. A pogotvu kad odem u CHinatown oni imaju stvarno dobrih i cudnih moram reci cajeva. Naravno ne govorim o onim filter kesicama. Mrzim te filter kesice, ali ih kupujem jer na poslu bas nema drugi nacin da pripremim caj. Ovde ima jedna radnja koju ja volim, a ima preko 100ak vrsta cajeva, a sve su u listu.

    Joj slatkisi. Ima ih stvarno raznih. I svi su jako dobri. Ono sto mi se najvse svidja ima jako puno zelekastih ili gumen slatkisa. Meni su najomiljenije Skittles, Jelly Beans, i zele krugovi sa ukusom zelene jabuke. Manje vise sada ima svakih vrsta i u srbiji mogu vam reci, tako da to nije i nekad razlika.

    Cipsevi su isti, mislim krompir ko krompir, jedino sto mi je srcecepajuce jeste da nema onaj moj omiljeni Tzatziki cips. Ali ovde ima tortilja cips koji ja jako volim 🙂

    Pekara. Pekare kao kod nas ovde bas i nema. Nema ovde rolnica sa virslom, koj oni zovu pigs in a roll. Dansko sa sirom, dansko sa mesom, bureci, rolnica sa sirom, pogacice, lisnata testa. Ovde mozete kupiti u prodavnici sve to pa napraviti kod kuce. Ovde je hleb isecen i upakovan u folije. Evo ovaj zadnjih hleb sam kupio pre dve nedelje koj uvek ga jedem, intresannto.

    Pica..Pa pica ko pica, ista maltene ko i tamo. Sto se sokov tice mislim da je jedina razlika sto ovde nema fanta Sokata koju sam obozavao, i malo je teze naci sveps bitter lemon. Ali kad se prica o Fanti i koli ima razlicitih ukusa da ti mozak stane. Sto mi se recimo jako svidja. Pa recimo Dr. Pepper koji ja jako volim, nema kod nas. Mozda, ali mozda mi je kokta blizu, ali mozda. Dalje ima jako puno vrsta energetskih pica. I ono moje naomiljenije Gatorade. To vam je nesto izmedju soka i vode sa ukusom koja sadrzi elektrolite i vitamine. Ha, i tipicno za sva pica kada odete u bilo koji restoran ili kafic ili bar jeste led. Kada narucite pice napune flasu ledom i onda vam sipaju pice. Cak i jaobicniju vodu. Nije zato sto stede na vama, negde jeste, ali oni ne mogu da zamisle zivot bez ogromne kolicine leda i klima uredjaja. Ali bukvlano. Kada ima ja pricam da u srbiji narucis pice, dobijes dve tri kockice leda u picu i to ti je to 🙂

    Alkohola ima vala svacega. Sto se piva tice Heineken, Stella, Amstel su vam kao i tamo, samo sto nije tako skup. Ali domaca piva su vam mnogo bolja ovde. Kada sam prvi put dosao ovde, na prvi ukus ovo njihovo pivo je bilo odvratno, a sada mi je mnogo bolje nego ikakvo imported pivo. Nije tolko preradjen, nije toliko preciscen, ukus je mnogo bogatiji i tekstura je drugacija, a i mnogo je gorka. Doduse ne odvratno gorka kao nas Jelen. Ono sto je zanimljivo ovde pravljenje piva im dodje kao hobi. Ima jako puno mikro pivara i mnogi su jako popularni i kvalitetni.

    Brza hrana. Ovde imate dosta lanaca brze hrane, i nisu vam svi kao sto svi misle na tipicnu brzu hranu iz Mc-a. Ovde se brza hrana dosta promenula. Svi sada pokusavaju da forsiraju zdravlju hranu, mada svaka od tih lanaca naravno prodaje onaj njihov upecatljiv meni isto pored ove. Za McDonalds znate svi, medjutim Mc ovde i tamo u evropi usopte nije isti.

    Imate Dunkin Donuts, koja je poznata po izvrsnim krofnama, medjutim pored krofne imaju dosta mini sendvica, wraps, melts i moje omiljeno Hash Browns. Ovde je hash browns jako popularan za veceru i za dorucak. To vam je izrendan kropmpir ispecen ili przen.

    Chipotle, vam je lanac meksicke brze hrane. Oni imaju jako dobru hranu.

    Sto se tice sendvica, ovde su najpoznatiji Subway koji je najzdraviji lanac brze hrane, Jimmy Johns, koji je skup, MIkeys Subs. A pored ostalih imate jako puno lokalnih mali radnji brze hrane koji imaju ama bas sve nezdravo, ali jako ukusno.

    Imate isto reicmo Panda Express. Koji je lanac kineske brze hrane. Mislim brze hrane koja goji. One ne tipicne kineske hrane..


    Panda Express kneska brza hana

    Panda Express kneska brza hana

    E sad manje vise ima jos dosta da sad ne nabrajam….

    Evo za kraj postavicu par mojih slika nekih kineskih, japanskih i americkih specijaliteta/hrane koje najcesce jedem.

    Najbolji hamburger u celome Chicagu

    Najbolji hamburger u celome Chicagu

    Kiselo Slana supa, kineska

    Kiselo Slana supa, kineska

    Kineska Hrana

    Kineska Hrana

    Tajlandska Supa

    Tajlandska Supa, jako ljuta

    Japanska supa Ramen

    Japanska supa Ramen. Ovo obozavam

    Tacos, tipicna meksicka hrana

    Tacos, tipicna meksicka hrana

    Miso, japanska supa

    Miso, japanska supa

    Ban Mi, Vijetnamski sendvic

    Ban Mi, Vijetnamski sendvic

    Tajlanska hrana

    Tajlanska hrana

    Ovo je sarma u srpskom restoranu "Kikos"

    Ovo je sarma u srpskom restoranu „Kikos“

    Margarita.Tipicno meksicko alcoholno pice

    Margarita.Tipicno meksicko alcoholno pice

    Categories: Amerika | 9 komentara

    Slicne Različitosti ili Različite Sličnosti

    Ovu temu sam počeo da pišem pre maltene godinu dana, tj samo sam napisao naziv kao post, ali nisam ništa konkretno napisao, uvek je ono kad sakupim malo vise informacija. No, dobio sam ovu ideju da napišem vama tamo jer uvek pitate. Uvek kada kupujem u prodavnici ili jedes nesto, ili pričaš sa nekim ili bilo koji drugi slučaj, navodi te na pomisao kako je to kod nas ovako, onako ili potpuno drugačije. To je sasvim normalno jer smo svi rođeni negde drugde i uvek upoređuješ naspram onoga kako si ti znao sve dosada. Ne znam iskreno ni sta sve da vam napišem a još kamoli odakle da krenem. U svakom slučaju idemo pa ako nešto nešto zaboravim oprostite mi.

    Ajde vako, šta amerikanci znaju o našoj državi Srbiji. Ništa, ili maltene ništa. Niti ih interesuje toliko. Znaju sve o sebi i onima koji su im važni. Eventualno tek oni koji imaju prijatelje, poznanike ili su eventualno putovali tamo znaju gde je Srbija. Ostali su totalno pogrešno informisani, ili totalno neinformisani. No, kad im spomeneš Kosovo ili Hrvatsku znaju o kome je reč. A da ne pričamo o Miloševiću. E sada nije da ih branim, ali već znamo činjenicu da Srbi zabadaju nos više u tuđa posla nego u svoja. Ameri vole strance, i ako te vetar nanase na  njihov put, verujte zainteresovaće ih odakle dolazite, kakav život ste živeli tamo. Uvek je ono „Tell me more about you!“ Kada im napomeneš Serbia, ja obazeno pitam jel znaš gde je to? Iz razloga jer iz našeg naglaska nekada razumeju Sirija, ili ako ne znaju šta si rekao pomisle Sibir. Uvek objasnim razliku kažem koje su nam komšijske države i pokažem na mapi.

    Komunikacija, naravno ako ne pričate dobro engleski verujte mi imaćete dosta problema. Ali podosta. Kada sam ja dolazio ovde ja sam toliku tremu imao oko jezika i svega ali sa razlogom. Kao prvo, zavisi gde idete, savaki deo US je priča za sebe, tako da ću vam reći razlike za koje sam iskusio. U Portlandu su ljudi mnogo opušteniji i mnogo stpljiviji, ima opet izuzetaka, ali kada sam došao ja sam bio u krugu poznanika mojih poznanika tako da je to verovatno uticalo na način na koji ljudi komuniciraju sa tobom. Više sam ja imao nepotrebnu tremu nego što je to bio problem. Veći gradovi=manje vremena, manja mesta=više vremena. Ovo kažem u smislu da što je grad veći ljudi su bezobrazniji i više nestrpljiviji.  U čikagu sam imao sreće naletati na dobre ljude koji su mi pomagali sa jezikom, uvek me ispravlju ako nešto pogrešno kažem, ako ne razumeju, pitaju šta hoćeš da kažeš. Međutim, radeći u Starbucks-u , prošao sam kroz sve i svašta. LJudi su dosta površni ako te ne poznaju pa ih ne iteresuje ako ne znaš da govoriš. Jednostavno nemaju vremena da razmišljaju šta mucaš ili hoćeš da kažeš. Videćete, bićete sami naterani da naučite jezik. Opet ljudi su različiti tako da iskustva su svakako različita. Ima svakavih, koji će da vas ismevaju, ignorišu, pomažu. Doduše posle već nekog vremena provedenog ovde, kada vam jezik krene, biće mnogo opuštenije. A opet ću da vam kažem da vole strance i njihove naglaske. E sada u bukvalnom smislu komunikacija može biti problem iako znate jezik nako…objasniću vam  zašto ovo kažem. Mi imamo drugačiji život tamo, te u mnogim slučajevima ako ne kažete nešto što ste trebali ili ako kažete nešto što niste trebali, ili uradili tj neuradili oni će se uvrediti. E to je taj problem u komunikaciji. U tim trenutcima samo im objasnite da vi niste odavde i da nemate pojma kako ste trebali da reagujete, potpuno ćete promeniti situaciju. Verujte mi dugo mi je trebalo da naučim.

    Opšta kultura. Zabadati nos u tuđe stvari to ne vole nikako, te još ako se radi o njihovoj privatnosti. Na ovo morate jako brzo da se naviknete i da obratite pažnju. Ne toliko zbog prijatelja, komšija ili poznanika, koliko zbog posla i poslovnih konekcija. Ovde stvarno morate da negujete poslovni život ako mislite da napredujete. A opet lako možete uvrediti nekoga ako osobu ne poznajete i ne obraćate pažnju kako se izražavate ili se obraćate toj osobi. Mene su na poslu smatrali dosta nekultunim na početku, i kao što sam rekao da mi je trebalo dosta puno da naučim, te sada na poslu već pričamo slobodnije o tome šta ja radim/pričam što za njih nije normalno. Dakle iako pričate ili radite nešto što ne bi trebalo neće vas zbog toga opomenuti, nego će se oni uvrediti i sa smeškom završiti razgovor i okrenuti leđa, što bi se reklo kulturno će vas odjebati. Pitati nekoga neke privatne stvari zaboravite. Ni oni vas neće pitati ništa što se tiče vas i nikog drugog. Ako planirate da pitate nešto uvek morate da počnete pitanje sa „Izvinite, ako mogu da vas pitam…Izvinite ako je pitanje previše privatno….“. Drugo, oni jako puno koriste Thanks, Please, Sorry, Pardon me, ali jako puno. Moja greška je uvek bila što sam ja uvek „Daj mi ovo. pošalji ovo, obriši ono“ Iako u Srbiji koristimo napomenute reči, ne koristimo ih uvek kada bi trebalo. Naravno bez psovki, iako kažete nešto slučajno trebate da se izvinete. Za nas Srbe što koristime više psovki nego lepih reči teško je navići se na ovo. E sad, nacionalizam  ili racizam je jako osetljiva tema ovde, zbog toga sam rekao da jako trebate paziti šta i kome govorite.

    Podići glas na nekoga je nešto što trebate izbegavati i nešto što jako može uvrediti nekoga. Čak iako uđete i diskusiju sa nekim, ne biste trebali da dižete ton, jer znači da to prelazi u svađu. Kod nas ako uđete u diskusiju sa nekima i ako se vaše mišljenje razlikuje o njihovog velika je verovatnoća da ćete dobiti batine. Ovde ako se svađate sa nekim verbalno sve je u okviru normale sem da dotaknete njih čak i prstom. To će najverovatnije shvatiti kao napad, te se može završiti sa policijom, a to ne želite.

    Prva impresija. Ah totalno nešto drugo. Dok kod nas prijateljski pozdrav, poljubac i zagrljalji su nešto totalno normalno što se koristi čak iako nekoga ne poznajete. Ovde je to potpuno drugo. Jako se ceni ako umete da se rukujete pravilno, ne previše jako, ne previše slabo, samouvereno i ubedljivo. Ne kažu za džabe ovde don’t judge the book by the cover. Ovde će taj prvi utisak odrediti buduću putanju sa tom osobom. Naravno sve počinje sa small talk. Pitaće vas kako vam je dan prošao, a zatim najverovatnije sa čime se bavite. Vidite, ovde je jako važno ko si i čime se baviš i šta si postigao u svom ćivotu i prema tome stvaraju prvi utisak. Zato sam rekao da je jako važno kako se ovde ponašate poslovno, pa čak i privatno. Naravno small talk ništa ne mora da znači ovde je taj razgovor sasvim normala, pa nekad čak njih ni ne interesuje šta ćete odgovoriti. Za nas je to verovatno jako čudno. Mada ako razmislite za njih je čudno to što ako neko svrati na kafu kod nas, mi spremamo meze i hranu. Ovde ne svraćate na kafu kod nikoga. Za to bi verovatno mislili da je totalno nepotrbno. Ove ako vas neko pozove u svoj dom trebate ozbiljno to shvatiti. Ovde se oni druže pričaju, odu na ručak zajedno, ali je velika razlika između drugova i poznanika. Za naše shvatanje je ovo previše hladno ponašanje. Ali jednom kada prođete kapiju poznantstva tu su za vas potpuno i uvek. I naravno, ovde nema da banete kod nekoga na kafu. Ovde ljudi cene svoju privatnost i svoje vreme. Obično morate da se najavite ili da se dogovorite unapred.Ovde je sasvim normalno nekome reći kako lepo izgleda. Uputiti neki komentar na odeću, obuću, kosu, sat ili bilo šta. Dok kod nas će vam odmah reći Što si se ugojila/o, a da ne kažemo o ostalim stvarima.

    Ponos. E sad, dotakao sam se i ovoga, mada….Amerikanci su ponosni na sebe, Srbi su ponosni na sve ostale. Da obrazložim. Ovde ljudi drže do sebe i ponosni su na ono što urade u životu, i više su zabrinuti za sebe nego za druge. Kada se neko diči sa sobom i sa onim što je dostigao to je sasvim  normalno. Dok kod nas, dok god je Đoković prvi , Kristijan Golubović pravi faca i dok je uterana pravda za Uroša sve je ok. Ovde teenageri preko leta rade i zarađuju svoje pare. To svi znate da je ovde limit za pijenje 21 godina, što znači da ni u klubove ne možete ući ako imate manje godina, naravno neki klubovi su 18+ ali opet ne možete da pijete, što znači da pare ulažete u nešto pametno. Dok kod nas se pije već u 6 razredu osnovne škole, i naši roditelji finansiraju izlaske, garderobe, telefone i ostalo. Razlika između shvatanja svojstva i obaveza je zaista velika.

    Veze. Mislim na ljubavne. Ili relationship. Iz ovoga ugla mogu reći da mi se stvari više sviđaju u Srbiji, ili u Evropi. Ovde je jako teško stupiti u vezu sa nekim. Bukvalno vam dođe kao investicija(mada i jeste tako), ogromna je razlika između zabave, hodanja, veze, veridbe, braka i svega ostalog. Evo kako je ovde. Ima dve opcije. Ako se upoznate kod nekoga na zabavi ili vas neko upozna, ili ste prijatelji prijatelja pozvaćete jedno drugo na date. Ovde stvarno nije bitno ko koga poziva. Ako odete na date, ako sve prođe ok, biće i drugog date-a. Verovatno ćete imati sex, i to će tako trajati dosta dugo. Ali jedno zapamtite. Morate ići na date da biste date-ovali. Date ne znači veza. Posle dužeg vremena date-ovanja ako vam je sve po volji onda i oficijalno objavite da ste u vezi. U 90% slučajeva vreme između prvog date-a i veze će biti u najmanju ruku godinu dana pa i više. E venčanje zavisi od svega ostalog, ako se odlučite na relationship, venčanje dolazi ubrzo. Druga varijanta je da se smuvate sa nekim u gradu, što se i najčešče dešava, završite sa sexom, a ako je sve dobro bilo videćete se opet. E ovo je u stvari duža putanja. Ako se vidite opet i opet, vi ste prijatelji sa benefitom kao što se ovde naziva. Posle nekog vremena ćete verovatno  preći u status talking(što je kod nas hodanje). A kao što sam rekao morate oficijalno da idete na date da biste date-ovali. E kad već odete na date onda je putanja ista kao kod prethodnog.  Nego, ovde ljudi do 30-35 ni ne razmišljalju u vezivanju, svi žele da žive svoj život, što iskreno da vam kažem iz nekog, ali nekog ugla i razumem. Jedino, ovde je potpuno normalno da budeš nevin sa 20 godina. Kod nas sa 18 moraš da se venčaš jer je mlada trudna.

    E toliko od mene danas u ovom prvom delu. Ja sam napisao sve iz moga ugla, tako da ne mora da se složi sa ničijim iskustvima niti mišlljenjima.  Svako ima pravo na svoje iskustvo i individualno mišljenje, jel tako? 😉    U svakom slučaju ovo je bio posto o opštim i kulturnim razlikama, a za koji dan ću da napišem drugi post o stvarnim razlikama.

    Categories: Amerika | 6 komentara

    Prodje Leto

    Evo mene opet. Znam da me nije bilo vec podugo, sve se razmljsljam da pisem ali nikako da nadjem vremena da nadjem dosta vremena. Nekako vise nije da sednem pa za cas posla napsim po koji post, to sam i ja primetio. Puno toga se desava u zadnje vreme. Ili radim pa dodjem kuci umoran, ili sam negde. Ako nisu rodjendani onda su to zurke 🙂 U svakome slucaju JAKO puno se izdesavalo od kako sam pisao cini mi je jos od letos.

    Pa da krenemo. Jooj leto, leto moje gde si sada. Stvarno ne pamtim kada sam imao ovakvo leto kao ovo sada sto je bilo. radilo se mnogo ali sam zato maltene svaki dan na plazi provodio dane. Prelepo vreme, toplo, plaza puno ljudi, provoda, muzike desavanja, koncerti. Mogu reci da sam jako puno sadasnjh drugara upoznao bas tokom ovog leta, a i sada se druzimo, sto mi je jako drago.

    2015-08-05 14.39.27

    2015-05-23 14.32.09

    2015-07-04 15.03.54

    Posto sam slobodan utorak i sreda, potrefilo se da je jedan moj dobar prijatelj slobodan bio istim danima, te smo poceli na plazu da idemo zajedno. Posle rucka kupimo pice i grickalice, kupimo leda, on ponese svoj zvucnik, tako da kod nas, vec se oko 5 sati popodne skupi povece drustvo, a ono svi veseli, pijani 🙂 i tako ostanemo na plazi do 2-3  sata ujutru. Al ono sto je najinteresantije u to gluvo doba noci jesu avioni kako slecu na ovaj aerodrom. Posto nema zvezda na nebu, tacnije ne mogu da se vide od zagadjenja, preslo nam je u naviku da gledamo avione kako slecu. Kao sto sam vec verovatno rekao u par navrata da je O’Hare najprometniji aerodrom na svetu, ima i sta da se vidi. Tako se lepo poredjaju jedni za drugim, bukvalno kao u saobracaju. Te za 1 celi minut mozes da izbrojis cak i do 40-ak aviona, sve od onog najmanjeg pa do onog najveceg. A celokupni ugodjaj upotpunjuje i toplo vreme. Leti uvece teperature budu i 25-28 C, sto je jako prijatno, sve zahvaljujuci jezeru, koji je se ugreje preko noci pa i ona odaje toplotu. To oni ovde zovu efekat jezera. Mada kada je hladno onda je ledeno., kao sto je sada. Ima -12 a subjetivni osecaj je 10 manje.

    2015-07-26 05.39.22

    Ne znam dal sam vec rekao ali sam kupio bicikl tamo pred pocetak leta, svako vece sam se vozikao, odvezao se skroz do centra, nekada i juznije, pa skroz nazad. Nekih 20-ak km dnevno. A kada je lepo vreme bilo i na posao sam isao sa biciklom.2015-05-06 19.02.48 Poceo sam i kilograme da gubim, medjutim avgusta, nisam tacno sigurna kada tacno, naleti na mene jedan lik sa biciklom i iskrivi mi tockove, pa mi sada biciklo skuplja prasinu dole u podrumu, treba samo da kupim nove tockove. Samo :). Mada se nesto razmiljam ove godine da iznajmim Divvy Biciklove. Tacnije to je jedna kompanije koja ima preko hiljada biciklova sa vise od 200 mini stanica sa stalcima za biciklo. Biciklovi nisu bas neki, mada iskreno da kazem uopste nisu za bacanje. Ima 3 brzina, redovno su odrzavani tako da su milina za voznju. ima opcija da se iznajmi na 24 sata ili da kupis godinju karticu, koja kako ime kaze vazi godinu dana. Generalno gledano uopste nije lose. Jedino sto na svaki pola sata mora da se menja bicikl, inace naplate 1 dolar na svakih pola sata mozda 2 , sada ne mogu da se setim. Pa ako planiras da vozikas na duze staze treba uvek da gledas vreme i da ides stazama gde postoje stanice.

    Dobra strana je i to sto sada vec polako ima na svakih kilometar u bilo kom smeru. Tako da, ako idem na posao, ja recimo imam stanicu odmah iza moje zgrade, a u centru gde radim odmah preko puta. Ovde sednem, tamo samo ostavim bajs i to je to. Ne treba da razmiljam o biciklu, cak iako ide bilo gde. Mada ako pogledas da kupim nove tockove isto ce me izaci maltene. No dobro, jos cemo videti sta cemo da uradimo. Zima jos uvek skripi na sve strane tako da ne verujem da cu jos da razmisljam o voznji biciklova. Jesenas sam dobio od drugara rolere, koje sam vozio sam jednom, jer je dosla zima, pa mi iskreno sada bas i ne ide napolje da vozim rolere, mada iskreno nece mi biti hladno kada se ugrejem.

    Oni koji me prate na FB, verovatno znaju da sam bio i u Srbiji u septembru. Otisao sam odavde 7 septembra a vratio sam se 22og. Posto nisam bio od Maja 2014, iskreno reci dosta sam se uzeleo kuce i mojih, vise  mojih nego kuci ali nema veze. Kupio sam bio jos kartu u aprilu, za 700 dolara. Nego, moj avion je trebalo da polece u 9 sati uvece odavde i da stignem tamo u 4 popodne. Medjutim, 7. sept ujutru sam isao da radim od 6-12, pa da se vratim kuci, spakujem se i idem na aerodnrom. Medjutim na putu do posla meni stize poruka na telefon da je let iz Chicaga otkazan i da pokusam da kontaktiram njih. Bogami od 6 ujutru pa sve do dva sata popodne ja sam uzaludno pokusavao. Tek oko 2 mi se ja javila jedna djevojka na telefon. Kazem ja njoj slusaj, ja hocu sutra da budem u Srbiji ne interesuje me kako i kada. Kaze ona sad cemo da vidimo sta mozemo da uradimo. No srecom nadje meni onda zamenu u 7 sati popodne. Sto znaci da sam oko 3 vec trebao da krenem od kuce, jer vozom mi treba oko 2 sata do aerodroma, plus jos moras dva sata pre da stigenes tamo. No sve u svemu sve je bilo kako valja posle. Nisam imo nikakvih neprilika niti kada sam isao niti kada sam se vratio.

    Kada smo ulazili u naselje gde sam nekada ziveo, ja ono u soku. Ono, kuce sve male, ruzne, stare, nekako ne mogu da verujem sta to vidim. Kada ovde svaki dan gledas ove nebodere, zgrade od stakla, pa kada dodjes na drugi deo globusa, gde su sve stare kuce, razlika je ogromna. Trebalo mi je par dana da se naviknem na sve. Hrana, voda, pice, vazduh, kad ono uvece more zvezda na nebu. A tek hrana. JOOOJ, tek hrana.






    Nema sta nisam jeo, mama spremila sarmu, nakupovao sam se one odvratne salame, slanina, grickalice, pa bombone, a tek jogurt. Par dana zaredom smo se skupili te sa rodbinom te sa prijateljima pa smo kuvali gulas, riblju corbu, pekli rostilj, prasece pecenje. Ne mogu da se zalim, stvarno sa se proveo i nauzivao zahvaljuljuci svojim drugovima, ali bas bas je bilo dobro.




    No a ono sve lepo na stranu, kako je sve tamo skupo, covek da ne poveruje. Cene su otisle duplo od kako sam se ja preselio ovde. Jos kada mi kako je sve skupo, covek ne veruje, nego stvarno kad odes i vidis, stane ti mozak. Bas ne nekako racunamo, cene su nekih stvari iste kao i ovde. A gde su ove plate i gde su one plate.


    E sada ajmo malo o poslu. Kao uvek…sta cu kad volim svoj posao. Ono sto je obelezilo moju proslu godinu jeste nagrada na poslu koju sam dobio za svoj trud i napor. Jako me je iznenadilo, i veoma mi puno znaci kada ti sav tvoj napor i trud na poslu nagrade. Jos vise te natera da se trudis, da ti nadu i snagu da nastavis na bolje. Imali smo i svu ceremnoju koja ide uz to, medjutim ja nisam mogao da prisustvujem jer sam bas tada bio u Srbiji. Nisam nikako mogao da promenim datum, jedino da otkazem put, ali …onda mi propada karta. U svakom slucaju moj supervizorka je podigla nagradu umesto mene.20150925_120643





    Dobio sam jednu lepu statuu i zahvalnicu, i svako od nas 12 koji smo dobili nagradu dobili smo i ogroman portret sliku koja je okacena na zidu na poslu. Verujte mi svaki put kada prodjem pored moje slike uvek stanem i pogledam je, a ono srce mi zakuca i sreca me uhvati. ali svaki dan. Naravno uz tu nagradu sam dobio i povecanje plate i lep bonus, sto jos vise upotpunjuje celokupnu sliku. Tako da ove godine dobijam vecu platu 🙂


    Kao i svi za novu godinu obecavaju sve i svasta, pogotovu da se odreknu poroke. Ja sam obecao da cu krenuti u teretanu. No i krenuo sam. 15 Januara. Mozda ne bi ni krenuo nego svi su mi se smejali kada sam im rekao, pa reko pokazacu ja vama, i evo vec mesec dana furam teretanicu. Dugo sam se lomio koji da izaberem jer preko posla imam vise opcija. Imam jednu jako blizu mene, 2 minuta peske, medjutim ona radi 23h, a ja da ustajem ujutru da idem u teretanu bas i ne ide mi se. Ova druga je malo skuplja 35 dolara mesecno, i radi 24 sata, ali je malo dalja od moje kuce, no blize polu, ali je dobro sto ja mogu da idem u bilo koju teretanu a ima ih vise u gradu, a ova u koju ja idem je na pola puta od posla ka kuci. Bas je velika tereretana.



    Dole ima bazen, djakuzi, sauna, a gore brdo orpema, nekih kojih ni ne znam kako se koriste. E da ja ne bih isao okolo naokolo radio sve uzalud, unajmio sam i personalnog trenera, koji mi je napravio program vezbi za celu nedelju, program ishrane, i naravno svaki dan je na usluzi za  svakakvo pitanje koje te muci.  Na pocetku te pitaju sta zelis da dostignes i prema tome pristupaju sa tobom. Pa ga ja bukvalno pitam jel mogo ovo ili ono da jedem. Za sada sam zadovoljan rezultatima. Treba do aprila da igubim 4 posto telesne masnoce, ja sam za dve nedelje izgubio 2.

    To je to od mene za sada, napisao sam sada na brzinu cega sam se setio, ako se necega dosetim napisacu uskoro u novom postu. Idem da spavam, sutra mi je rodjendan, pa ocekujem lep provod 🙂

    Categories: Amerika | 10 komentara

    Gotova Zima!!!

    Bas kako naslov kaze. Vreme leti kao lud, a ova zima nikako da ode odavde. Sredinom Marta smo imali par dana lepog vrmena, suncano do 17 stepeni a onda poslednje nedelje ustanem a ono napolju sneg preko 20 cm. Prvo pomislih da je toliko suncano da mi se iz prozora pricinjava da je sneg, ali brisem oci, brisem li brisem ali belo ostaje belo. Tako Mart 23. ustali smo zavejani. Ali poslednjih nekoliko dana temperatura sve nesto kolutata sve od 10 stepeni pa i do nekih 20°C. Nocu je hladnije  to bogami dosta ovde oko jezera, ali hvala bogu ode i ova zima. Prosle godine se tacno secam na 16. april je padao sneg. A ono sto je sada najbitniije da ne treba vise zimska jakna.

    Sta li ima novo…..u zadnje vreme uvek ima nesto novo. Interesantno je da se uvek nesto desava. Naime, ovaj post cu posvetiti opet zimi.

    Salim se naravno. Ovaj post cu posvetiti svome rodjendanu, tacnije mojoj rodjenskoj ekskurziji u New York. Ko god da me poznaje zna da je moj zivotni san da odem u taj New York. Iskreno da kazem ne znam tacno kada sam toliko zavoleo taj grad, meni se cini da je oduvek to bio moj san. Kad god zatvorim oci i zaželim da odletim nekud, meni se New York uvek motao pred ocima. Secam se jednom da sam isao po google-u trazio koji su filmovi snimljeni u tom gradu pa bih i skidao sa interneta, potom po satima gledao te filmove i mastao da sam i ja tamo. Potom sam otkrio igricu New York tycoon, ta igrica mi je bio lek za sve. Ne znam koliko puta sam odigrao iz pocetka. Te jos pre nego sto bih dobio na zelenoj lutriji, sedeo bih za kompjuterom i na YouTube bih gledao kako su ljudi snimali sletanje aviona u NYC, te bih i ja zamisljao da sedim u tom avionu pa slecem tamo. Sada kad pomislim na to zvuci glupo, mada mi se sada cini jos glupljim sto vama to pisem sada, ali navikao sam vas da pisem o svemu i svačemu i  da dočaram svoje emocije 🙂

    No, sve je to meni bila pusta zelja. Sve do jednog dana kada me je iznenadio poziv mog drugara. On je ziveo ovde u Cikagu ali se odselio u NYC pre nekoliko meseci. Pitao me je dal zelim da proslavim svoj rodjendan u New Yorku. Da sam mogao skako bih do neba i nazad. Tacno na moj rodjendan sam bio slobodan, i jos na to sam dobio jos jedan slobodan dan, tako da sam imao tri dana slobodnog da provedem tamo. Boze, bookirao sam najraniji let za New York koji sam mogao i najkasniji let za nazad. Meni je avion kretao ujutru u 5:50, radio sam do ponoći, otisao kuci presvukao se okupao i u tri ujutru sam krenuo od kuce na aerodrom. Bio sam umoran ali mi se nije nimalo spavalo. Imao sam toliku tremu da nisam mogao ni da sedim na jednom mestu dve sekunde. Ovoga puta za divno cudo sve je islo po redu, stigao sam na vreme na aerodrom, avion je krenuo na vreme. U avionu sam srecom uspeo da spavam nesto, inace bi me nervi pojeli za dorucak. Ustao sam kada je avio poceo da se spusta.

    2015-02-10 07.56.17

    JOOOJ, taj trenutak kad kroz prozor ugledah Manhattan, srce poce da lupa, grlo mi se stezlo a suze samo sto nisu. Ne znam opisati taj osecaj. Kad sam izasao iz aerodroma, i nasao sa drugarom, krenuli smo ka njegovoj kuci na samom Manhattenu, jadan on meni pricao a ja kao da sam u nekom usporenom filmu. Znam gde sam, znam sta radim, ali kao da sanjam. Cini mi se da sam sada prvi put u životu rekao stipni me, jer cini mi se da sanjam.

    2015-02-10 10.14.54
    2015-02-10 10.17.24

    Naravno, taj usporeni snimak je trajao vrlo kratko, sve dok nismo izasli iz jednog metroa i cekali drugi, tek sam tada shvatio da usporeni snimak ovde ne daje hleba. Ja sam iz Zrenjanina, mi za sve tamo imamo vremena, te za studije sam presao u Novi Sad, za njega sam mislio da su ludi sto vode brz zivot. A onda kada sam par puta bio u BG, rekoh ne bih mogao tu da zivim. Onda dosao ovde u Cikago, sto je jos urbanije i ludje, i onda sada NYC, ljudi su nenormalno ludi. Jure kao muve bez glave. Tokom setnje ja sam bukvalno morao da trcim za drugarom da bih ga sustigao. A on samo ajde brze, brze. A tek sto i brzo pričaju. Znas kad gledas coveku u usta i ne možeš da pohvatas sta govori. No medjutim i na to se navikne covek. Vec treceg dana sam i ja trčao.
    Posle sto smo popili kaficu i doruckovali kod njega krenuli smo polako u pohod Manhattena. Odlucili smo da obidjemo kinesku cetvrt, finansijski distrikt, ground zero, i sav taj deo. A sutradan sno imali plan da obidjemo drugi deo, central park.
    2015-02-10 12.29.25

    Kineska četvrt je stvarno kinesko. Dosta prljavo, smrdi, smesno. Ribe prodaju na sred ulice, kao kod nas na pijacama. Jedino sto ovde mozes sve da kupis sto zamislis a pliva u vodi. Ali bukvalno sve. Jako interesantno, no koliko je to sanitarno u to ne bih ulazio, ali ljudi kupuju kao ludi. Cak i imena banki pise na kineskom, brdo restorana. A sto je interesantno jos u ovoj četvrti jeste da ako je prva prodavnica lustera, cela ulica je prodavnica lustera. Kazu po tome poznajes kineski deo. Odmah do pored kineske četvrti je Little Italy, mala italija. Tu nismo nazalost navratili jer smo zurili da obidjemo sve.
    2015-02-10 12.35.41
    2015-02-10 12.47.05
    2015-02-10 12.51.23

    Od kineske četvrti smo propesacili prema civic centru, ili kako drugacije to nazivaju finansijski distrikt. Al kao sto sam verovatno rekao milion puta, mislim da cu da kažem još toliko, kako sve što obilazimo sve mi se čini tako poznatim, a onda ne možeš da verujes da vidis to uzivo kao na tv. Par puta čak i pitam drugara, šta je to, kaže on ne zna al mu je poznato i tu pocnemo da se smejemo ko ludi, jer smo jednom drugom ponovili istu tu rečenicu, pa onda pogledas u telefon pa on kaže 🙂 Naisli smo na prodavca hot dog-a, kaze drugar e ajde da probamo. Kazu nisi bio u NYC ako nisi probao hot-dog. E ajde, uzeh ja jedan sa senfom i kečapom kao sto sam video u filmovima da ljudi uzimaju. Ne mogu da lazem. Zaista je bilo izvrsno.
    2015-02-10 12.57.33
    2015-02-10 13.02.22
    2015-02-10 13.07.42

    E sledeca putanja je bio Brooklyn most. Taj most sam toliko puta video u raznim filmovima, fotografijama, al kad sam ga ugledao uživo, bilo je ono waoooo. Pa onda gle Manhatten sa mosta, joj pa gledaj Brooklyn, joj pa gledaj ovo. Toliko sam bio izgubljen u vremenu i mestu da kada je pored mene prošla Cameron Diaz nisam ni skontao. U stavri ja sam nju video kako ona prolazi pored mene i u tom trenutku se pogledali drugar i ja u fazonu jel to bila ona? I nakon cini mi se mozda 5 minuta, bogte pa to je bila ona. Nisam mogao da verujem. A ja budala bar da sam se slikao sa njom, jbg tako ti je to kad kasno palis 🙂
    2015-02-10 13.11.49
    2015-02-10 13.14.30
    2015-02-10 13.18.37
    2015-02-10 13.19.14
    2015-02-10 13.21.24
    2015-02-10 13.22.01
    E kada smo sisli sa mosta zaseli smo u jedan Starbucks da popijemo po kafu. Naravno nisam nista platio jer sam dobio besplatno jednu.
    E kada smo se lepo ugrejali, napunili baterije na mobilnima, popili kafu i odmorili nogice, krenuli smo dalje.
    Prvo sto naisli jeste bila katedrala u kojoj je jos dzordz Washington isao. Jako stara zgrada koja je jako lepo ocuvana, a u dvoristu je groblje gde datumi datiraju čak iz 18. Veka.
    2015-02-10 14.05.36

    Neopisivo je gledati staro zdanje u sred modernih, staklasto blistavih nebodera. A iza crkve se uzdize ogromna gradjevina, blistavo oblozena staklom. Novi World Trade Center sa svojim novim dizajnom i izgledom je izgledao wow. Meni je na trenutak zastao dah, jer ne mogu opisati taj trenutak. Koliko sam želeo da budem tamo i da gledam to sa svojim očima i da se upravo to desilo. Jedino zalim sto nikakva kamera ne moze da prikaze pravu velicinu te zgrade. Na telefonu to izgleda toliko malecno, dok u stvranosti neuporedivo velik. Onda se priblizavas do mesta gde su bile prethodne dve zgrade i onda ostanes bez reci.
    2015-02-10 14.06.37
    2015-02-10 14.10.58
    Ovo treba videti svojim očima. Nisam pristrasan nijednoj strani niti zelim da pravdam događaje koje su desile, ali nepravda je nepravda. Tek kad vidiš ovo svojim očima, tek se tada uveris kolika je ova nepravda ogromna. Ovo mesto je sada jako lepo uređeno, sve je pretvoreno u lep ali je tuzan spomenik.

    2015-02-10 14.14.55
    2015-02-10 14.19.05
    2015-02-10 14.18.35

    Onda ugledas umetnicko delo izgradjen od starog gvožđa, i ugledas ogromnu rupu gde su zgrade stajale, sa svim tim imenima…mene je pogodilo na neki nacin, i ako ama bas nikakve veze nemam sa ovim. Jedino sto mogu da kazem da se osećam privilegovano sto sa video ovo mesto.
    2015-02-10 14.19.29
    2015-02-10 14.20.02
    2015-02-10 14.21.01
    2015-02-10 14.29.52

    Posle ovoga smo otisli prema doku da posetimo staten island. Nismo isli direkto do kipa slobode jer se to placa, odlucili smo umesto toga da idemo besplatnim brodom do Staten Isalnda koji bas prolazi pored njega.
    Posto je bilo hladno, na brodu smo morali da budemo unutra, gde su stakla bila malčice prljava, bas se vidi i na slikama. Ali video sam i kip slobode. Naravno opet, sav sam skakutao okolo ko muva bez glave, jao kip slobode, jao ovo jao ono 🙂 😉 ali stvarno je bilo neopisivo videti najslikaniji kip na svetu 🙂
    2015-02-10 14.51.57
    2015-02-10 15.36.55
    2015-02-10 15.40.01
    2015-02-10 15.40.25
    Na ostrvu se nismo zadržavali jako puno, mozda nekih pola sata.  Po povratku, posto na se baterije istrošili, odlučili smo da odemo kuci da se malo odmorimo i da se napunimo.  Kada smo izasli iz voza videsmo neku malu radnjicu koja je reklamirala pizzu za 1$. Aj rekoh da probamo pa makar i bacili ako je gadna ili ne valja. Udjemo, ima raznih pizza tamo, ja uzeh cini mi se onu havajsku sa anansom, dok je drugar uzeo kapricosu.  Kaze lik iza sanka 6$.  Ja u cudu, kako sad 6 kada je reklama 1.  Pitam kako 6 sad pa?  Kaze on dolar je sa sirom. Dobismo mi parčiće kad ono ko flis papir tanko, jedva da ima sta na njoj a testo tvrdo ko kamen.  Pojedoh ja to nekako,jedva, na tenane. I krenuli smo dalje do kuce.
    OPET napunismo baterije, plus one dopunske, skuvali smo bokal kafe i malo odmarali.
    Nakon dobrog odmora uz kafu, krenusmo sada do Times Square-a. Opet naslikanija lokacija. Krenuli smo mi pešice, 5 avenijom. Sto se ljudi tice nikakva razlika danju i noću. Ali sto grad svetli noću. 🙂

    Prosli smo pored glavne centralne biblioteke, a ja sam opet skakutao od sreće sto opet vidim nesto poznato. Moram da napomenem, celim putem ja sam samo uzvikavao gle ovo iz ovog filma, gle ono iz onog filma, gle ovo iz onog. Tako i ova bibliotek mi je ostala u secanju iz filma „Dan Posle Sutra“.
    2015-02-10 19.38.13
    2015-02-10 19.39.02
    2015-02-11 13.17.04
    A tek da vam ne pricam kada smo dosli u grand central station. Posebno onaj sat i crtaca Madagaskar.
    2015-02-10 19.51.40
    2015-02-10 19.55.222015-02-10 19.57.03
    Jooooj. Kako je to lepo. No posle ovoga smo nastavili prema Times Square-a. Bože, kada smo se priblizavali, meni oci sve vece i vece. Video sam slika i slika i filmova i filmova ovde, ali iskreno da kazem nisam ocekivao ono sto sam video. Koliko je sve visoko i ogromno i svetlo.
    2015-02-10 18.59.47
    2015-02-10 19.03.51
    2015-02-10 19.04.50
    2015-02-10 19.04.59
    2015-02-10 19.05.10
    2015-02-10 19.10.53
    2015-02-10 19.18.23

    Ne znam, ja sam samo stajao tamo i ćutao i probao sve to da upijem. Osecao sam se veoma posebno u tom trenutku, iako nije bio nista različito od ostalog, al eto opet ja sam bio srecan. Obisli smo prodavnicu H&M i otisli kuci da spavamo jer smo bogami preko 20km prepesacili taj dan. Kada smo dosli kuci posle veceri ja sam u trenutku zaspao, nisam ni skontao da nisam spavao maltene 36 sati. Ali nisam žalio ni moment.

    Sledeći dan, tj sledece jutro je osvanulo jako brzo, s’obzirom da nisam spavao jako puno naspavao sam se. Ili zelja u meni nije davala da spavam, kako god ustao sam sirom otvorenih ociju na misris kafe koju je drugar skuvao. I na sav glas vikao Srecan rodjendan. Doruckovali smo jako brzo i krenuli u nove pohode. Taj dan odlucismo da posetimo Central Park. Tacnije odlucili da krenemo petom avenijom dole sve do parka peske. Prvo smo posetili LEGO prodavnocu na Madison Square-u, naravno tu je i poznati Iron Building.
    2015-02-11 12.18.35
    2015-02-11 12.20.56
    2015-02-11 12.21.37
    2015-02-11 12.23.26
    2015-02-11 12.24.47
    2015-02-11 12.29.54

    Joj secam se kad sam bio mali LEGO kockice su bile san deca, ja nisam imao lego kockice jer su bile toliko skupe da moji roditelji nisu mogli priustiti meni tako nesto. Jedino mesto gde sam se igrao sa njima jeste u zabavistu. A ovde na korpice prodaju, tacnije na kilogram. Fantazija sta sve tu ima. Ne moze čovek da poveruje. Cim smo izašli iz radnje na trgu videsmo da prave ogromnu binu. Covek koji je tu radio kaze da to vece nastupa Rihanna i Kanye West. Mislim da jos uvek treba da trepnem barem tri puta da svarim kada cujem ovakve informacije. 🙂 ja rekoh eto taman za moj rođendan pevaju i to za džabe. No da nastavimo mi setnju. Prosli smo 23 ulicu, i u tom trenutku meni kao deja vu dodje trenutak. Secam se jos 2011, kada amerika ni u snovima mi nije bila, JLo je bas izdala novi album i ova pesma koja ima spot sniman na petoj aveniji, onako sebe zamisljao tada kako slusam tu pesmu na sav glas i peske idem petom avenijom, i znam da sam obecao sebi da cu to i uraditi jednog dana. Kazem drugaru, kaze on uradi to. Ucinim ja to, stavim slušalice, pojacam do daske i krenem polako napred. Taj osecaj u tom trenutku mi je bio cini mi se najintenzivniji momenat koji sam ikada osetio. Naravno nisam mogao da izdrzim, suze mi krenule na oci. Kazem mom drugaru, upravo su mi se sve zelje ispunile, ne znam sta iskreno da zelim. Ne mogu da opisem to stanje recima. Bolji rodjendan nisam sebi mogao pokloniti.

    Krenemo mi dalje kada drugar pokazuje evo ga Empire State Building. Tako ti se cini malim kada si na dnu, ali je ustavari ogroman. Na zalost nismo ulazili ovaj put jer ulaz citavih 60 dolara. Rekao sam za te pare cu da ga gledam odozdo. Sledeci put kd budem isao platicu i tih 60 dolara pa da vidim taj svet odozdo. U svakom slucaju, video sam i ovu zgradu.

    2015-02-11 12.51.36
    Posle ove zgrade i malo pesacenja odjednom se pojavi Rockefeller centar i ta ogromna zgrada. I ovaj trg sam video toliko puta na tv. Al ono sto je meni bilo naj dirljivije na ovome mestu jeste kako smo dosli do samog klizalista sa moje leve strane onako savim slucajno bacim pogled ali za nijansu nagore i vidim srpsku zastavu kako viori. Ja nisam mogao ocima svojim da verujem. Toliko sam bio iznenadje a i u isto vreme zbog neko skroz ludog razloga srecan. Zamilsite koja je verovatnoca da cete na tom trgu videti bas tu zastavu , kada ih ima na stotine. Ja sam ostao zatecen. Mislim da sam isao redom da ga trazim verovatno ne bih nasao. A smesno je bilo da sam hteo da ga uslikam, i taman pocne vetarcic ja kameru on stane, i tako u krug barem jedno 10-ak puta sve dok nisam napokon uspeo da uslikam
    2015-02-11 13.32.57
    2015-02-11 13.36.17

    Krenusmo mi dalje kada odjednom prodavnice pocinju da naviru, Prada, Bvlgari, Armani, Guess, Tiffani & Co, Gucci, Carolina Herrera, i da ne  nabrajam sada sve do jednog. Ko je bio tu zna tacno o cemu pricam. I naravno da sam usao u sve dojednog. Ko me zna, zna da sam VELIKI obozavalac parfema, a ko nije znao, sada zna. Koliko sam parfimerija obisao, i naravnu udjoh u radnju ja na parfeme. Ijao…..raj na zemlji.
    2015-02-11 14.08.01
    2015-02-11 14.09.28
    2015-02-11 14.09.36
    2015-02-11 14.09.49
    2015-02-11 14.09.55

    U moru svih ovih  obilaska, naravno umorili smo se. Odlucili smo da odemo u Starbucks  jer se meni islo jako na WC, a i baterija mi je bila prazna, plus pila mi se kafa. Naravno imao sam gratis moju rodjendansku pa sam hteo da se pocastim, da se ugrejem i da pricam sa mamom na trenutak. Usli mi u onu multimilionsku i famoznu zgradu, kad ono sve sija. Ja se osecao kao klosar, ne-do-obucen, ali ta impresija me je drzala samo trenutak dok nismo skroz usli u lobi, tada videh tu ima i obicnog sveta. Narucih ja kafu za sebe i za drugara kada ja vidim imam dve gratis. Kako sad, kada znam da sam jednu prethodnog dana iskoristio, izgleda nekako to sistem nije zabelezio tako da sam iovde dobio dzabe dve kafe. Srecan meni bio rodjendan. Sto ja volem ovu ameriku.

    Dobro, nakon sto smo se odmorili, napunili bateriju i popili kafu od po maltene 20 dolara koju naravno nismo platili, krenusmo dalje. Prvo sto smo ugledali jeste cuveni Apple store. No, kao sto svi znaju da ja nisam Apple fan ovo me nije interesovalo, a drugar mi je rekao da nije ni hteo da me pita da udjemo jer zna da nema te sile na svetu koja bi me naterala da udjem 🙂 Zna me veoma dobro. No ono sto je mene interesovalo jeste prodavnica igracaka Swartz & Co. Joooj raj na zemlji za odraslu decu, a i za one koje misle da jesu. Igracke, igracke, igracke i jos igracke, slatkisi i to na kilogram, pola kilograma na vise kilograma, joj, ja bi se uselio tamo. Kada ulazis unutra prodavci koji su obuceni u vojnike te pozdravljaju po razlicitim titulama. Ja sam bio kapetan. Prodavci igraju sa  musterijama, bacaju lopte jednim drugima, imas osecaj kao da si dete od 5 godina i roditelji su te doveli na vasar. Kupio sam sebi plisanu koalu jednu. Tek kada smo izasli iz radnje osetio sam koliko mi se raspolozenje podiglo. Blago onima koji rade ovde.
    2015-02-11 15.13.42

    I napokon taj cuveni Central Park. Jedino mi je zao sto je bila zima, srecom pa je bio sneg pa je sve bilo belo. Inace mogu da zamilslim kako je sve lepo kada je leto. Ali, nebitno, sve je tako nestvarno, naravno mnogo to vece izgleda uzivo nego na tv-u. Na prvo sto me je sve ovo asciralo je sam u kuci film.
    2015-02-11 15.44.10
    2015-02-11 15.54.52
    2015-02-11 16.02.18
    2015-02-11 16.25.142015-02-11 16.30.23

    A posle joj vidi ovo iz ovg filma vidi ono iz onog fiilma. Ali sve je lepo. Nisam ocima mogao da se nagledam svega. Obisao sam ama bas svako mesto koje sam vidjao filmovima. Dobro ne bas sve jer nismo imali bas dosta vremena, treba JAKO puno da se sve obidje peske. Usput smo seli i pojelii po jos jedan hot dog, od cega smo posle dobili proliv, ali dobro sad, sta je tu je. Vazno je da sam ja video i mesto gde su snimali film Jesen u New Yorku, i Main In Manhattan. Videti sve to uzivo je potpuno neopisivo i daje totalno drugu dimenziju. Otisli smo skroz do Obeliska. E to je prava senzacija. Pravi anticki Obelisk iz egipta, sa sve hieroglifama. ovo je prvi put da sam to video uzivo. E posle ovoga smo se okrenuli i vracali se nazad kuci jer je vec poceo da pada mrak, a i bogami malo smo bili umorni. Kuili smo usput, namirnce i pravilii rodjendansku veceru i tortu. Tacnije drugar je pravio. Ja sam bio odusevljen. Stvarno je bio ovo rodjendan koji cu pamtiti zauvek. Dobio sam poklon koji sam najvise zeleo.

    Sledeci dana, moj poslednji dan smo odlucili da obidjemo west willage. No pre toga odlucih da sopingujem nesto pa smo tako obisli H&M i jos par radnji gde sam pokupovao garderobe. No, H&M mi je bio uspesna kupovina, na petoj aveniji su imali rasprodaju, te sam nasao neki dobar dzemper za samo 15 dolara. Krenusmo mi dalje, kako izadjemo tako nas obuzme miris neke vanile ili ne znam cega vec. Svih 3 dana smo osecali ovaj prijatan slatki miris, ali nismo mogli da skontamo sta je to. Skontali smo da je nesto sa standa ali nismo znali sta je. E rekoh ajd da uzmemo, moram da probam, jer sudeci po mirisu verovatno je i ukusno. No ispostavilo se da je to peceni bademi sa medom, koji daje  isto tako slatki ukus.

    West town mi se svideo iz nekog razloga, ima svog nekog smeka, onaj New York sto vidjas u filmovima. Tako kroz setnju dodjosmo mi do jednog „zivog“ muzeja da kazem, jer ne znam kako da ga opisem. Ovo je stara zeleznicka prug na visini, ili sto ameri kazu elevated, koj su oni pretvorili u muzej.
    2015-02-12 16.26.59
    2015-02-12 16.27.35
    2015-02-12 16.34.14
    2015-02-12 16.45.13

    Mozes da se popnes gore i tako setas tuda. Ovo je stari nekadasnji industrijski deo, gde su nekada fabrike, marina, i ostaak industije, a sada je ovo jedan od najbogatih delova grada, sa multimilionskim modnom industrijom. Mnogi ga znaju kao Meatpacking Distrikt. Stvarno je interesantno za videti. Naravno, moj drugar me je odveo do jedne poznate parfimerije, mislim poznate, menije poznata i onima koji se razumeju u to. Ime joj je Bond No.9. Ovo je parfmerija koja je iskljucivo samo po New Yorku, poznata je po svojim brendovima, jer svaki njihov parfem predstavlja jedan deo New Yorka. Dosta su skupi mogu reci, ali zato klijentle su ima veoma bogati. Osnivac kompanije je zena koja je kreirala parfeme Creed. Ovo je bio rodjendanski poklon od mog drugara. Dobio sam od njega bocicu ovog parfema. Mala bocica od 50 ml je kostala 250 dolara. Da coveku zastane mozak. Sve je to prelepo upakovano, mada ako iskreno mislim  vredi tih para jer je miris jace koncentrovan, ali zaista, oseca se par dana na odeci, a na kozi cak i  posle kupanja. Interesantno je sto uz svaku kupovinu dobijas po brdo semplova ili ti testera, i svakog meseca salju po nekoliko testera na kucnu adresu, tako da ima parfema ojha. 🙂

    No, prodjosmo m dublje u Meat Packng Dstrikt, te odlucismo da obidjemo famoznu ulcu Perry St, gde su snimani bezbroj filmova, a medju njima najpoznatiji na adresi 64 Perry St, stan Carrie Bradshaw. A tek ovo, kada smo se priblizavali imao sam utisak da sam tu u tom filmu, sve je tako nestvarno. Stajao sam tu nekoliko minuta i nisam mogao da verujem da vidim ono sto vidim. Zaista je bio lep osecaj nalazti se na tom mestu. Jos mi proradi flozofija, kazem ja drugaru , ne shvatljvo mi je da se nalazm u gradu u kom u istom tom trenutku se nalaze i barem 100-ak najpoznatjih ljud. A sto jo interesnanije je jeste da hodam ulicom gde je verovatno neko poznat hodao pre mene nekoliko minuta, kaze moj drugar da znas da je to veoma moguce. A meni mozak na pasi 🙂
    2015-02-12 17.38.27
    2015-02-12 17.39.11
    2015-02-12 17.39.48
    2015-02-12 17.40.25
    I tako zavrsii se tri dana rodjendanskog raja za mene, vreme je bilo da se vracamo kuci jer sam se umorio a i morao sam da ustajem rano, jer mi je avion kretao u 8 ujutru sto znaci da sam morao da budem najkasnije u 7 na aerodromu. Tako ja odlucih da ustanem u pola 6, da krenem u 15 do 6 od drugara, da stignem na voz, jer vozovi idu na svakih 15 minuta. E onaj ko zivi u NYC i koristi javni prevoz, zna koliko je tesko na pocetku dok ne naucis da se koristis vozovima. sve pise koji odakle ide, ali ako stvarno ne obracas paznju kako pise mozes jako lako da zavrsis na poglresnoj strani. sa jedne strane ide u jednom smeru a na drugoj ide u drugom smeru, ali meni se desilo ovo i prvi put, i sada kada sam sam isao da nisam mogao da razumem koji je koji smer. Pitah ja jednu devojku ona nema pojma. Mislih se izes ga, aj da ja pitam nekoga ko verovatno cesto koristi prevoz. Pitam jednog meksikanaca, on mi objasni cak i kada dolazi voz. i tako ja cekah i cekah, dok nisam skontao da idu tri voza, a ja sam trebao da uzmem R voz. Joj zbrke. Dodjem ja nekako do Astorije, i dok sam doceo autobus, i dok je autobus dosao do skretanja za La Gardiu, ja skontam da je pola 8. Ja se slediio, nema ama bas niakve sanse da stignem za 15 minuta do tamo, da prodjem security i da udjem u avoin za 15 minuta, kada treba samo najmanje 10-ak mnuta autobusu da dodje do termianla b uz svu tu guzvu. Naravno kada te hoce baksuz onda te hoce, posto naravno prvi put sam idem ovuda, nit mi je neko objasnio, promasim ja stanicu ka B terminalu, jer nit sam razumeo nit sam cuo, nit sam video ulaz. Tek kada sam skontao da ide prema C terminalu vec je bilo kasno. No sreca pa nisam bio jedini kod sofera jedan pita gde je terminal B, malo mi je laknulo, ali posle gledam na mapi on je obisao CEO krug do terminala D da bi se vracao do B terminala. Na satu mi je pokazao 7:42 kada sam ka izleteo iz autobusa. Krenem ka salteru da vidim kad imam sledeci avion jer nema sanse da stignem vreme, za security treba uvek najmanje pola sata, jos je bila guzva. Izgledao sam verovatno kao pokisao mis. Najvise zbog toga sto sam trebao da idem da radim od 3 popodne, sto znaci da sam imao 5 sati da stignem sledecim avionom do Chicaga. Tog trenutka ne znam sta me je prelomilo, ja odlucih, ko mu j….., nek ide zivot. Projurim prema gate-u.  Prodjem prvu kontrolu, na skreneru njih barem 15-ak. U tom trenutku otvore drugi skener, jedan decko ispred mene, ja za njim odmah, prodjem ja skener, kako su moje stvari izlazile, ja samo obuceh patike, zgrabih stvari svom svojom najjacom brzinom koju sam tada mogao dam od sebe i krenem da letim prema kapiji. Da me je neko gledao kao ono u filmovima, leteo sam medju ljudma, vikao sklanjajte se, dva decija kolica stanu ispred mene u tom trenutku koju sam preskocio kao da je triatlon, i kako se priblizavam prema kapiji a ono zatvaraju kapiju, a ja sa sred hodnika vicem stanite, dolazim, a ono svi u mene.  Pocnu ovi da se smeju, jel to skrivena kamera…joj nisam mogao da verujem da sam stigao. Za tri minuta sam prosao obe provere i dosao do aviona i seo u avion. Ni sada ne verujem. Tek kada sam seo u avionu skontao da mi je kajs biio u rukama svo vreme, a pantalone samos to nisu pale.
    2015-02-13 08.34.532015-02-13 08.34.58

    Ajoj, kada se vratio u Chicago, sve mi tako bilo malo i sporo. Ali brzo se covek vrati u svoju rutinu. Eto, to je bila moja zimska avantura.

    Posted by Oskar Kovac Wagner

    Categories: Amerika | Oznake: , , , , | 17 komentara

    Zima u Cikagu

    Prodju nama praznici, prodje i nova godina, posto sam bio zauzet (lenj) za praznike, nisam uspeo da napisem ništa, čak Sam i skupljao slike i mislio da počastim vas sa jednom dobrom temom ali mi je vreme toliko brzo prošlo da nisam uspeo ni da smislim sta cu da napisem. Kako je interesantno da mi je to uvek izgovor. Mislim na smišljanje šta ću da pišem. U pocetku je to bilo tako, međutim dosao sam u svoju fazu pisanja da ne smisljam unapred o cemu cu da pisem, pa pustim mozak na pašu 🙂
    Elem, ako se dobro sećam moj prethodni post je bio pre božića, pa sam mislio da ću pisati kada se vratim iz Los Anđelesa, međutim naravno nije to bio slučaj. Ponela me je malo praznična paranoja pa sam svaki dan negde drugde radim nesto sasvim treće.

    Božić slaviti na plus 25°C je nesto interesantno za probati a ako jos niste to morate pod obavezno. Sa mojim prelaskom na puno radno vreme i promenom rasporeda rada, desilo se da sam uspeo da dobijem 3 dana slobodno i da odem kod drugara u Los Anđeles za božić. Trebalo je da to bude nedelja pre bozica, međutim ispalo je bolje. I eto kad ja kažem ko zna zašto je to dobro niko mi ne veruje.

    Videti Los Anđeles po prvi put u životu iz aviona i to noću je prava senzacija. Ja mislim da su mi usta bila otvorena tokom celog sletanja. Toliko ogromno, svetlo, ono wow.
    2014-12-22 21.22.14

    2014-12-22 21.20.26

    Ceo put do tamo je nesto sto nije bas i nesto za pomenuti, jer uvek mora nesto da krene kako ne valja, tako i ovaj put. Kasnio je avion iz Chicago-a, tako da sam zakasnio na connecting let, te sam morao da cekam sledeci tek u 6 popodne. I umesto da stignem tamo u 12 sati ja sam stigao tamo u 8 uvece. A krenuo sam u 5 sati ujutru. Bilo je interesantno videti gradove koje smo preletali, cak se i ceo Las Vegas video iako nismo ni blizu leteli. A tek bozicne božićne dekoracije iz aviona, za ne poverovati.

    2014-12-22 20.46.50

    Las Vegas

    2014-12-22 20.50.02

    Dekoracije koje se vide cak iz aviona

    2014-12-22 21.07.56

    Tri dana koje sam proveo tamo su bili jako dobro isplanirani, umorio sam se dosta ali ne žalim nimalo. Nisam ovako ocekivao niti zamišljao Kaliforniju. A opet sa druge strane i jesam ovako zamisljao, ne znam kako da objasnim, ali ispada tako.

    2014-12-23 11.29.43

    2014-12-23 15.10.59

    2014-12-23 16.46.04

    Znao sam da je toplo ali za ta tri dana koje sam tamo proveo nisam mogao da se naviknem i da se nacudim sto je toplo. Ustanes ujutru. Skuvas kafu, napravis doručak a onda drugar otvori vrata od balkona a ja onako u sebi gde ćeš, kad ono napolju 26 stepeni. Onda sedis rucas i gledas u bozicnu jelku. A da ne pričam o dekoracijama okolo. Ja sam sve vreme imao osecaj da sam na letovanju na moru. Mozda je meni napravila pometnju činjenica da sam došao sa snežnog pokrivača u vreme Bozica u prolecno neko vreme.

    2014-12-24 16.13.34

    2014-12-24 16.14.40

    2014-12-24 16.36.43

    2014-12-25 10.48.25

    Druga stavka je to sto je sve isto kao sto vidis i na televiziji. Ono kao wao vidi ovo, vidi ono. Sreca velika. A mozda i to da nisam nesto puno očekivao pa sam se prijatno iznenadio. Ali meni se sve svidelo tamo. A moram da dodam stavku da smo stali na jednoj benzijskoj pumpi da kupimo grickalice kad ono ja nisam platio porez na to sto sam kupio, mislio sam da Cali ima porez na prodaju po celoj drzavi. 🙂

    Kao da nije bio bozic, ali je bio je jedan od boljih proslava bozica koje sam imao. Eto videh Los Anđeles, a pre tri godine ni u najludjim snovima ne bih mogao ni pomisliti da cu krociti na to tlo.

    Nova godina je prosla onako iskreno da kazem. Nekako u zadnje vreme uvek ocekujem vise od provoda pa se ne desi. No, dan je poceo uzasno, dosadniji dan ne znam kada me je snaslo u zadnje vreme kao taj 31. Decembar. Tri plana se promenulo, da bi na kraju krajeva otišao u diskoteku gde sam trebaoda se nadjem sa drugarom ostao sam jer nisam mogao da ga nadjem. Da bi na kraju naisao na drugara koji je dosao kuci za proslavu a nije nikome rekao, a koga nisam video dobrih godinu dana. U glavnom vece se jako dobro zavrsilo. Eto kad se najmanje nadas, jel?

    Uvek govorim kada prodje nova godina ostaje samo ona dosadna zima, koja nikad da prodje a proleće nikad da dodje. E i ovde to govorim jedino sto ovde to govorim duze, jer ovde zima traje do maja ponekad. Verujem da ce i ove godine biti isto. Interesantno je doduše da mi ova zima nekako prolazi. Ili je to sto mi se mnogo toga desava ili sto starim pa mi sve brze prolazi.
    Prvi deo zime je bio dosta smesan, jedva te koji stepen ospod nule, ni snega ni kise, sve nikakvo. Imali smo jedan nalet pahuljica koje se maltene istopile pre nego sto su stigle da dotaknu dno. E onda pocetak januara kad su najavili nevreme. Kao i u New Yorku, 🙂 jedina razlika je bila sto je ovde u Cikagu i bilo nevreme. Lepo sam ja svima rekao, kad padne ima da nas sastavi i zatrpa do vrha, sto je i bilo. I onda temperatura na -30°C kao i prosle godine. Ne znam da li je to slučajnost ili je to neko nepisano pravilo, ali 6.Januara i prosle i ove godine temperatura je bila -30.

    2015-01-05 23.50.13-1

    2015-01-05 23.52.12-1

    2015-01-11 23.41.38

    2015-01-11 23.43.08

    2015-01-19 16.23.35

    2015-01-19 17.48.22

    2015-02-01 13.04.05

    2015-02-01 15.46.50

    2015-02-01 22.44.29

    2015-02-01 23.52.12

    2015-02-03 14.30.33

    2015-02-03 19.29.22

    2015-02-03 19.59.12

    Napadalo se snega ja mislm za celu godinu, kao i svake godine. Minus danju minus noci, tako da kad pocne da pada sneg kao da je to normalno. Nisam ni primetio dok pre neki dan nije moja koleginica prokomentarisala da sam se skroz navikao na ovo hladno vreme, jer uvek govorim kako nije bas toliko hladno, i sto idem otkopcanog kaputa na -10. Pa posle onog -30 iskreno da kazem i jeste toplo sve iznad -10. 🙂

    Najgore u ovome gradu pored puno snega i ledenih temperatura je vetar koji maltene uvek duva i to sto je grad Cikago smesten na obali jezera pa svaka temperatura se maltene duplira. Vi zamislite -26 stepeni, pa jos pocne da siba vetar sa jezera, mislim da dobijate sliku kakvo je to vreme. Iteresantno ime ima ovaj grad u tim najgorima danima. Lokalni ljudi ga zovu Chiberia. 🙂

    No, pored ledenih te preratura, nije toliko lo ovaj grad sto se desavanja tice. Puno toga se desava. Najlespi deo zime kao sto rekoh, jeste pre nove godine, kada je grad okicen onako bogato i prosto ti je drago pr srcu kada je ta praznicna euforija prisutna.

    2015-01-06 00.53.34

    2015-01-06 00.52.45

    2015-01-01 21.18.41

    2014-12-18 15.32.56

    2014-12-16 20.00.49

    2014-12-16 19.55.53

    Posted by Oskar Kovac Wagner

    Categories: Amerika | 7 komentara

    A kakav je to osećaj Zapravo…

    Evo prošao je vise od godinu i po dana od kako Sam se doselio ovde na američko tlo. Pisao sam o tome u prethodnih 20 postova, da covek ne poveruje. Te oni koji prate moje dogodvštine od početka,bili ste samom i u zlu i u dobru,bukvalno rečeno. Ali mislim da nikad nisam toliko udubio u to kako jato lično podnosim sve ovo .Kako sam se osećao kada sam sve ovo sanjao sa one strane sveta u mojoj sobici, pa sve preko cele procedure, intervju, skupljanje para, pa sve do samog podatka a i do dan danas. I posle toliko vremena provedenog ovde, prosto nemogu da verujem da je toliko vreme proletelo. Mislim da nisam ni stao da razmišljam i da svarim, opet mnogi mi kažu da puno razmišljam i da nema šta puno da mislim i da budem srecan. Nego ko me Zna, zna da ja moram da analiziram stvari. Al onda shvatim da gubim previše vremena i onda radim stvari bez razmišljanja, i onda nekad napravim neku glupost.
    Ajde da počnem ovako, čini mi se da tek sada počinjem da se navikavam na to da ovde živim i da mi je ovo dom. Bio je to dug, ponekad bolan, ponekad radostan period. Ne mogu da kazem da sam i jednog trena zažalio što sam se uopste udubio u ovo, i sto sam se iz korena iščupao i presadio ovde. Za ovo kratko vreme, u odnosu na moj dosadašnji život, sam bogami sazreo i počeo nekako drugačije da gledam na stvari. Valjda kada shvatiš da si sam, kad odeš negde daleko od svog gnezda, i gde znaš da nema ko da ti pomogne, i da od svakog svog dobrog ili lošeg poteza zavisi tvoje sutra i tvoja buducnost, počinješ drugačije da razmišljaš. Pogotovo što ovde ako se vodiš rečima: „Ko nema u glavi ima u novčaniku“ , onda si nadrljao.
    Znate, kada sam dolazio uvek sam govorio, ali i svi su mi govorili, idi probaj pa ako ne ide vrati se, bar znaš da si probao. Doduse kad jednom dodjes ovde, shvataš da vratiti se više nije opcija, jer si poceo svoj zivot iz pocetka negde drugde, napravio taj pravac, i normalno razmišljanje čoveka je da gura kako god ide,čak i da pocepas svoju zadnju čarapu.

    Ali jako je puno onih lepih stvari, znate. Onih lepih, kada te uhvati trenutak emocije i počneš da plačeš od sreće,zastaneš i kažeš sebi vredelo je. Nemate pojma koliko puta mi se desi da idem na posao i stanem ispred zgrade pogledam gore i čudim se, a onda uđeš u zgradu i security officer iza pulta me pozdravlja po imenu, kao u filmovima, i onda uđem i lift pa na sav glas wow pa ja ovde radim. Ili kada setam gradom, uvek gledam u ove nebodere i osećam knedlu u grlu. Pričam sa drugarom koji je već ovde 8 godina i dotakli se teme visokih zgrada u Chicago-u,  pitam ja njega kad će proći ta ushićenost kada šetaš centrom i blejiš u te nebodere, kaže on meni, NIKAD. I njemu se dešava isto to iz dana u dan.

    E sad. Nisam materijalista. To moram da napomenem, ja shvatam da su pare samo sredstvo da zadovoljimo potrebe. I kod mene znaju nekad pare brže da odu nego što ih zaradim. Ali, kada dođeš kući nakon šopinga, sedneš na pod dovatiš se kese i uzmeš u ruke nesto što si kupio, i kad osetis onu radost, onu sreću da napokon držiš u ruci nešto što si oduvek želeo da imaš, i nešto što nisi ni sanjao da ikad možeš kupiti, uhhh. Mislim da nema reči koje bi to opisale. Meni se drugari uvek smeškaju, i kažu mi kako je to simpatično što se ja uvek radujem kad god kupim neki sitniš(po njihovim rečima), kaže ta sreća ne može da se odglumi.
    Kada odeš u prodavnicu i počinješ da trpaš sve što ti se prohte, a da pritom ni razmišljaš o ceni, niti gledaš u cene koja je jeftinija, samo uzimaš ono što hoćeš, i onda staneš iz jedinog razloga jer skontaš da si došao peške i pitaš se  kako ćeš to da odneseš kući, i tek kada si izašao iz radnje, skontaš da nisi ni čuo kasirku koliko je to koštalo, svhataš da su sve žrtve vredne. A ono što je najviše lepše od svega, jeste kad odeš na spavanje u svoj krevet, zatvoriš oči i da pritom ne razmišlja kako ces sutra kupiti hleba da jedeš…

    Iako ne zarađujem hiljade i hiljade dolara mesečno, nego više od hiljadu, osećaš se nekako korisno kad možeš da daš koji dolar onima kojima je to preko potrebno. Nekako me uvek pogodi nečija nesreća, i uvek pokušavam da pomognem, i sećam se još dok sam bio u srbiji, koliko puta dođe mi da dam zadnji dinar, ali kad nemš ni taj zadnji dinar, i svi smo nekako u istom sosu. Ali u zadnjih nekoliko meseci ne znam ni ja koliko puta sam donirao stvari, pare ili volontirao, kad god sam mogao. Instalirao sam neku aplikaciju na telefonu, koja je u vlasništvu google-a, i gde svaki dan imaju drugu kampanju, i minimalni iznos koji možeš da doniraš jeste $1, a uvek je tu nekoliko osoba koje će da doniraju istu svotu kao i ti, i tako letos za fond za zlostavljenu decu na 10 se sakupilo.

    Imali smo u firmi akciju donacije školske opreme, siromašnim decama, pa je svaka smena imala svoju nodvojenu kutiju i takmičili smo se jedni protiv druge, mislim smena protiv smene. Odem ja u Wallgreens i natrpam ja korpu sa svime i svačime. Markerima, olovkama, hemijskama, sveskama, blokovima. Šefica je ređala cene na ovo odeljenju, i sve to je bilo na popustu od sledećeg dana, ali kaže meni ona ako kasa ne prihvati nove cene da kažem kasiru da je zove. Dođem ja do kase nakon što sam napunio korpu sa prepunim stvarima, kako sam ja računao bilo bi negde oko 40-50 dolara. Toliko sam i planirao da potrošim. Počne lik na kasi da provlači, i pita on mene kroz priči jel spremam decu za školu, kažem ja ne, i objasnim da je to za donaciju. Lik se iznenadi i nasmeje. Kad je sve skenirao izašlo me to 48,25, kao što sam i mislio, a kažem njemu šta je ona rekla za cene,  kaže on meni, sad će on nešto da proba. Poće on da kuca na kasi, kuca li kuca, kad ono kaže on na kraju, : – Your total is $8,81. A ja bledo gledam u njega. Kako sad pa to, a on se smeška. Ok platim ja to i uzeh račun, kad ono sve je računao po 0,50, 0,40 , 0,60. Stvarno sam zanemeo. Kaže on I love peoples who help others. A na sve to baka dolazi do kase i daje mi 4 sveske i 4 olovke, da dodam ostalim stvarima, jer i on pozdravlja moj gest. E onda izlazis iz radnje suznih očiju kad ne možeš da veruješ da ima dobrih ljudi na ovoj planeti. A ako se pitate ko je pobedio, naravno moja smena je sakupila najviše. A mi kao pobednici dobili smo ručak od firme.

    U novembru smo imali istu donaciju, samo smo umesto školske opreme donirali kape, šalove i rukavice za one kojima je to potrebno.

    A prošle nedelje smo imali donaciju tipa Usvojiti dete. Svako odeljenje u firmi je „usvojilo“ jedno dete, i za to dete smo sakupljali pare, i od sakupljenog novca kupujemo detetu poklon za božić. To su deca koju nisu u mogućnosti da saznaju šta je to božićni poklon, ili nema ko da im pokloni. A svakom detetu je plan da poklonimo ili XBox, bicikl, ili šta god on poželi. Naravno dobićemo i sliku deteta sa poklonom. E sada smo za svaki donirani dolar dobili po jedan Raffle ticket, i imali smo izvlačenje, gde smo mogli da dobijemo jednu od tri cvetera sa znakom firme. Na kraju krajeva ispalo je da sam ja donirao najviše od svih, i naravno da sam dobio jedan od cvetera.2014-12-12 19.55.12

    Mojoj sreći nikad kraja.


    I eto moj zaključak na kraju…..Šta reći. Da je lako, nije lako. To znaju svi koji su prošli ovaj deo puta, koji su uspeli da stvore neki uspeh u svome imigrantskom životu. Sam početak je bio jako težak po meni, jako puno padova, jako puno razočarenja, jako puno suza, pa čak i bolnih perioda. I uvek ideš dalje i pitaš se Bože dokle više? I milion puta sam sebi rekao da ne mogu više, kad imaš osećaja da ne možeš više izdržati. Meni pogotvu što sam sam došao, sam sam morao da se izborim sa svime. Sam sam morao da podnesem i to što sam sam. A najgore je bilo, pa čak i sada ponekad, kada se nešto toliko važno dešavalo da imaš potrebu da podeliš svoju sreću sa nekim, da ispričaš šta se desilo, a onda svhvatiš da si sam.

    Doduše bilo je i mnogih trenutaka, kada je tuga, bol i nostalgija prevladala, a nemaš kome da kukaš i kome da plačeš na ramenima, ili da uhvatiš nekoga za ruke za malo podrške, onda legneš na svoj krevet i plačeš dok ti oči ne zabole, ili glava. Kao što neko kaže, postoji skype, ja se slažem sa time, ali onaj ko zna o čemu pričam taj će razumeti kako je to. Jedno je kad je neko tu pored tebe, a drugo je to kad pričas preko ekrana, pa ne možeš da zagrliš ekran jer ti je glupo. A u sledećoj sekundi počne veza da se gubi pa kad treba da ponoviš 3 puta jednu te istu rečenicu, onda izlivi emocije preko skype-a baš nije nikakva pomoć.

    Ali kao što kažu svaka suza čisti dušu, i svaki novi dan je nada za novi početak, i da posle svake kiše sija sunce i tamo negde pojavi se jedna velika duga. Danas mi je drugar rekao trnav je put do zvezda, i u pravu je. Sada kada se osvrnem na ceo moj put do današnjeg dana, još uvek mogu da osetim taj bol i taj strah od neivesnosti za sutra, i taj osećaj bespomoćnosti. Ali sada nekako gledam sa ponosom, i prvi put u životu mogu da kažem da sam ponosan na sebe i osobu koju sam postao.


    Posted by Oskar Kovac Wagner

    Categories: Amerika | 17 komentara

    Chicago iz mog ugla – Deo I

    Ajmo sad jedan interesantan post.  Stavio sam DEO I iz prostoga razloga, jer planiram da podelim naravno ovaj post iz vise delova. Siguran sam da me znate da ne mogu pisati o necemu ukratko, a u ostalo interesantnije ako malo cekate na nastavak 🙂




    Dugo vec razmisljam da vam docaram grad Cikago iz mog ugla samo nikad nisam imao dobar pravac u kom bi moj post isao, da opisem u par reci i onda sta, bice to glupi post. Do pre neki dan, gledajuci mapu Cikaga, skontao sam koliko sam ja taj grad obisao i uzduz i popreko. Prosto covek ne moze da poveruje koliko se moja cela perspectiva o gradu promenula od oktobra 2013, kada sam poslednji put pisao o Cikagu. A evo sada je tacno dve godine kako sam se doselio ovde u Chicago!!! Imao sam prilike da se intimnije upoznam sa raznim delovima tj neighborhood-ovima ovoga velikog grada.



    Udubite se u svoju fotelju, napravite kokice, skuvajte kafu, uz to malo pivca/vina/soka i uzivajte jer bice ovo poduzi i interesantan i slikovit post. Za sada imam mnogo slika bilo zimskih bilo letnjih, za neke cu posebno da uslikam ako bude bilo potrebno, ako ne skinucu neke sa interneta da vam docaram celokupnu sliku, ali bukvalno 🙂

    Da li ste znali….

    • Priblizno 40 miliona ljudi poseti Cikago godisnje
    • Chicago je nastao 1837. godine
    • Nadimci grada Chigao-a su : The Windy City, the City of Big Shoulders, the Second City, and The City That Works.
    • Istorijska autoput „Route 66“  Pocinje u Chicagu na Grant Parku u Adams ulici ispred Instituta Umetnosti.
    • Chicago je dom za jedanast Fortune 500 kompanije, dok metropolitan area ima jos  21 Fortune 500 kompanije.
    • McCormick Place, najveci kongresni centar u severnoj americi se nalazi u ovom gradu!!!
    • Centar Chicagoa se naziva “The Loop.” Dobila je naziv po uzvisenim zeleznickim prugama koji kruze u centru.
    • Institut Umetnosti Chicago-a ima navecu kolekciju slika Impressionizma i Post-Impressionizma u svetu.
    • Kada se otvorila 1991,  Harold Washington Biblioteka, sa priblizno 6.5 miliona knjiga, bila je najveca biblioteka na svetu.
    • Lincoln Park Zooloski Vrt je jedna od tri najvecih besplatnih Zooloskih Vrtova u zemlji, a ujedno i najstariji sa priblizno 3 miliona posetilaca godisnje.
    •  Willis Tower (ili  Sears Tower) najviza zgrada u zapadnoj hemislferi sa 110 spratova., liftovi su im medju najbrzim u svetu sa 488 metara u minuti. A sa Skydeck-a mozete videti cetiri drzave Indiana, Illinois, Michigan i Wisconsin.
    • Prva zeleznicka pruga u Americi je proizvedena 1865.
    • Prvi svetski neboder, the Home Insurance Company, je sagradjen 1885.
    • Adler Planetarium je postao 1930 prvi planetarijum u zapadnoj hemisferi.
    • Prva americka banka krvi je nastala 1937.
    • Gwendolyn Brooks je prva Afro-Amerikanka koja je dobila Pulitzerovu nagradu 1949.
    • Daljinski upravljac i izmisljen 1950 u Chicagu.
    • Prva televizijski emitovana americaka Predsednicka debata, izmedju John Fitzgerald Kennedy i Richard Milhous Nixon je emitovana iz Chicaskog CBS Studija 26.09, 1960.

    E sad malo istorije 🙂

    Kao u svakoj prici postoje starosedeoci tako i ovde, ali u ovome slucaju su to indijanci zvani Potawatomi.
    Zaslugu pronalaska/osnivanja grada Cikaga se prepisuje Jean Baptiste Point du Sable, koji je sagradiio kucu na ivici reke Chicago. Danas je to tacno na Pioneer trgu, tacnije na adresi 401 N Michigan Ave.

    Nekadasnja kuca koja je po podacima istorije izgledala bas ovako.

    Kinzie House.png
    Nekada, a ovako izgleda sada

    Jean Baptiste Point Du Sable Homesite.JPG
    Jean Baptiste Point Du Sable Homesite“ by DmadeoOwn work. Licensed under CC BY-SA 3.0 via Wikimedia Commons.

    Posle 20 godina ratovanja sa indijacnima, napokon su pod silom napustili ovo podneblje, nakon cega je naselje pocelo da raste. 12. Avgusta 1833 godine organizovan je varos pod nazivom Chicago, koji tada imao 200 stanovnika. U prvih sedam godna broj stanovnika se popeo na 4.000. 15. U Subotu 4 Marta 1837 godine je inkorporisan grad Chicago. Grad je zatim postao najvazniji transportni cvor izmedju zapada i istoka, sto je podstaklo da privreda raste neverovatnom brzinom, nakon cega je i 1848 godine Chicago Board of Trade bude osnovan, kao prva ustanova ove vrste u svetu. Cak i danas ova institucija je prva, sa preko 450 miliona ugovora godisnje. 1860 godine, Cikaski gradnjanin Abraham Lincoln je pobedio na predsednickim izborima.
    Kako je grad rastao neverovatnom brzinom, tako je i pitanje zdravlja i sanitarije grada postao problem, jer je sva otpadna voda ulivala u reku Chicago, nakon cega se ona ulivala u Michigan jezero. 1900 godine Chicago je izveo najveci inzenjerski poduhvat u istoriji ovg grada kada je preokrenut reke Chicago koja se sada uliva u Mississippi reku, dalje od Michigan jezera, samim tim je sacuvan glavni izvor pijace vode ovoa grada. Samo jezero je i dan danas plavo kristalne boje.
    U nedelju 8. Oktobra 1871 godine u 8 uvece je izbio pozar koji je unistio priblizno 9 kvadvatrih kilometara grada. Nazalost, ali zahvaljujuci ovom pozaru, Ovaj grad je uspeo da se ponovo sagradi po poboljsanom planu izgradnje gde danasnja mapa i izgled grada su nastali bas tada. Savrsene ravnomerne ulice, a pored toga resena je i higijena grada jer izmedju svake dve ulice izgradjena mala ulicica (alleys) gde su postavljeni svi elektricni i telefonski kablovi, i gde se odvozi smece, tako da su ulice zahvaljujuci ovome zaista cisti.



    Danas grad Chicago ima priblizno tri miliona stanovnika, i treci je po redu finansijki cvor u Americi sa priblizno 520 biliona gmp-a, i cetvrti je po redu najvazniji finansijski centar u svetu. Nekoliko svetskih kompanija posluje u ovome gradu kao sto su: Boeing, McDonald’s, Sears, Walgreen, Kraft Foods, Wrigley’s, Orbitz, Groupon i ostali.
    Zahvaljuljuci raznolikosti, lepoti i bogatosti ovoga grada, turizam je veoma vazna stavka u prihodu. Oko 34 miliona domacih(americkih) turista poseti ovaj grad u svrhe razonode, 11 miliona domacih poslovnih posetilaca, a cak 1.3 biliona internacionalnih posetilaca. Soping, istorija, umetnost, razonoda su najveci faktori turizma. Verovali ili ne, hrana se nalazi na vrhu listi atrakcija ovoga grada. Najpoznatiji je svakako Deep-dish Pizza

    Giordanos stuffed pizza.jpg
    Giordanos stuffed pizza“ by Eric Chanhttp://www.flickr.com/photos/maveric2003/3787472415. Licensed under CC BY 2.0 via Wikimedia Commons.

    Cikago je dom nekoliko vecih sportskih timova ove zemlje. Medju njima su svakako i Chicago Cubs, White Sox, Chicago Balckhawks, Chicago Bulls, Chicago Bears, Chicago fire..
    Svetski Maratonski Sampionat je nastao 2006 godine, koji se sastoji od 6 svetskih maratonskih trka, medju kojima je i Chicao, zajedno sa New York, Boston, Tokyo, London i Berlin.Cikaski maraton se odrzava svake godine u oktobru, i limitiran je na 450.000 ucesnika, i samo oni koji zavrse u prvih 6 i po casova se oficijalno vremenski mere. Oni koji zele da ucestvuju na maratonu, moraju doseci odredjeni vremenski limit ili igrati lutriju. Ovo je svakako atrakcija svoje vrste, koja privlaci mnoge ucesnike iz cele zemlje i sveta.

    Jos od 1850. Chicago je Svetski centar viseg obrazovanja. Danas je dom mnogih univerziteta i fakulteta kao sto su University of Chicago, Northwestern University, Loyola University Chicago, Illinois Institute of Technology, DePaul University, i University of Illinois at Chicago.





    Cikago spada u 3 najvece medijske metropole u severnoj americi. Sva 4 najveca televizijska giganta ABC, NBC, CBS i FOX imaju visokodefinicijske televizijske stanice ovde. Do nedavno Harpbo Studios, koji je bio u vlasnistvu Oprah Winfrey, emitovala je istoimeni Talk Show. Pored ovih televizija Cikago je vazna i atraktivna destinacija za snimanje filmova, kao sto su Transformersi, Jupiter Ascending (koje sam oba licno uzivo video kad su snimali), Sam u Kuci, Ja Robot, Surgent, Divergent, Batman i MNOGI drugi. Medju poznatim televizijskim serijama je i ER, Chicago Hope, Chicago Fire , Chicago PD, Prison Break.

    Chicago je treca po velicini Intermodalnih luka, Posle Tokija i Singapura. No medjutim gradski transport se oslanja na CTA(Chicago Transport Autorithy) koji se sastoji od buseva i vozova, Tacnije popolarni L train. L train je dobila naziv po skracenici elevated, to jest uzviseni i jedini je svoje vrste. NY ima slicno ali izvan centra grada, ostatak je po tunelima. Jedina deonica koja nije uzvisena jeste crvena linija i do samo u „loop“-u. Delove izvan grada-suburbs povezuje autobuska kompanija „PACE“

    Cikao ima dva Aerodroma Od kojih je O’Hare, najprometniji aerodrom na svetu. United Airlines je 3 na svetu po velicini avioprevoznika koji se nalazi ovde u Chicagu.

    Kao sto sam i do sada pisao po cemu je sve ovaj grad u kome ja zivim poznat, poznat je po jos po poznatim ljudima isto 🙂

    Pa da krenemo redom (na imena dole mozete klinuti da procitaite biografije):

    Grad Chicago je velik sto se povrsine tice. Centar i neki atraktivniji delovi su gusce naseljeni, dok je ostatak  prosiren dosta vrelikom prostoru.  Ne racunajuci vangradska naselja ili suburbs kako to oni nazivaju, grad Chicago se deli na 9 delova, i to po tome gde se nalaze. Zatim ti delovi se dele na ukupnih 77 gradskih oblasti tj Community areas. U tim 77 gradskim oblastima se nalazi priblizno oko 200 susedstva ili kako oni kazu neighborhoods . A evo kako to izgleda malo bolje objasnjeno, tj sa imenima. Pa da krenemo od pocetka:

    1. Far North Side        
      • Rogers Park  (Loyola, Rogers Park)
      • West Ridge  (Nortown, Peterson Park, Rosehill, West Ridge, West Rogers Park)
      • Uptown  (Clarendon Park, Buena Park, New Chinatown, Sheridan Park, Uptown)
      • Lincoln Square  (Bowmanville, Budlong Woods, Lincoln Square, Ravenswood, Ravenswood Gardens)
      • Edison Park
      • Norwood Park  (Big Oaks, Norwood Park, Old Norwood, Oriole Park, Union Ridge)
      • Jefferson Park  (Gladstone Park, Jefferson Park)
      • Forest Glen   (Edgebrook, Forest Glen, Middle Edgebrook, Sauganash, Wildwood)
      • North Park   (Hollywood Park, North Park, Pulaski Park)
      • Albany Park   (Albany Park, Mayfair, North Mayfair, Ravenswood Manor)
      • O’Hare   (O’Hare, Schorsch Forest View)
      • Edgewater  (Andersonville, Edgewater – Tu ja zivim :), Edgewater Glen, Epic, Lakewood/Balmoral)
    2. Northwest Side
      • Portage Park  (Portage Park, Six Corners)
      • Irvine Park  (Irving Park, Kilbourn Park, Old Irving Park, The Villa)
      • Dunning  (Belmont Heights, Belmont Terrace, Dunning, Irving Woods, Schorsch Village)
      • Montclare
      • Belmont Cragin  (Brickyard, Cragin, Hanson Park)
      • Hermosa  (Belmont Gardens, Hermosa, Kelvyn Park)
    3. North Side
      • North Center  (Northcenter, Roscoe Village, Saint Ben’s)
      • Lakeview  (Lake View East, North Halsted, West Lakeview, Wrigleyville)
      • Lincoln Park  (DePaul, Old Town Triangle, Park West, Lincoln Park, Ranch Triangle, Sheffield Neighbors, Wrightwood Neighbors)
      • Avondale  (Avondale, Jackowo, Wackowo)
      • Logan Square  (Logan Square, Bucktown, Palmer Square)
    4. West Side
      • Humboldt Park
      • West Town  (East Village, Noble Square, Ukrainian Village, Smith Park, West Town, Wicker Park)
      • Austin  (Austin, Galewood, The Island)
      • West Garfield Park
      • East Garfield Park  (East Garfield Park, Fifth City)
      • Near West Side  (Columbus Circle, Greektown, Little Italy, Medical Center, Near West Side, Tri-Taylor, Fulton River District, University Village)
      • North Lawndale
      • South Lawndale  (Little Village, South Lawndale, Marshall Square)
      • Lower west Side  (Heart of Chicago, Lower West Side, Pilsen)
    5. Central
      • Near North Side  (Cabrini-Green, Dearborn Parkway, The Gold Coast, Goose Island, Magnificent Mile, Near North Side, Old Town, River North, River West, State Parkway, Streeterville)
      • Loop  (The Loop, New Eastside, Printer’s Row, South Loop)
      • Near South Side  (Dearborn Park, Near South Side, Museum Park, Central Station, Prairie Avenue Historic District)
    6. South Side
      • Armour Square  (Armour Square, Chinatown, Wentworth Gardens)
      • Douglas  (Bronzeville, Douglas, Groveland Park, Lake Meadows, Prairie Shores, South Commons)
      • Oakland
      • Fuller Park
      • Grand Boulevard
      • Kenwood
      • Washington Park
      • Hyde Park
      • Woodlawn
      • South Shore  (Jackson Park Highlands, South Shore)
      • Bridgeport
      • Greater Grand Crossing  (Grand Crossing, Greater Grand Crossing, Park Manor)
    7. Southwest Side
      • Garfield Ridge  (Garfield Ridge, Le Claire Courts, Sleepy Hollow, Vittum Park)
      • Archer Heights
      • Brighton Park
      • McKinley Park
      • New City  (Back of the Yards, Canaryville, New City)
      • West Elsdon
      • Gage Park
      • Clearing  (Chrysler Village, Clearing)
      • West Lawn  (Ford City, West Lawn)
      • Chicago Lawn  (Chicago Lawn, Lithuanian Plaza, Marquette Park)
      • West Englewood
      • Englewood  (Englewood, Hamilton Park)
    8. Far Southwest Side
      • Ashburn  (Ashburn, Ashburn Estates, Beverly View, Crestline, Parkview, Scottsdale, Wrightwood)
      • Auburn Gresham  (Auburn Gresham, Gresham)
      • Beverly  (Beverly, West Beverly)
      • Washington Heights  (Brainerd, Longwood Manor, Washington Heights)
      • Mount Greenwood  (Mount Greenwood, Talley’s Corner)
      • Morgan Park  (Beverly Woods, Kennedy Park, Morgan Park, West Morgan Park)
    9. Far Southeast Sid
      • Chatham  (Chatham, West Chesterfield)
      • Avalon Park  (Avalon Park, Marynook, Stony Island Park)
      • South Chicago  ( The Bush)
      • Burnside
      • Calumet Heights  (Calumet Heights, Pill Hill)
      • Roseland  (Fernwood, Princeton Park, Roseland)
      • Pullman  (Cottage Grove Heights, Pullman)
      • South Deering  (Jeffrey Manor, South Deering)
      • East Side
      • West Pullman
      • Riverdale  (Altgeld Gardens, Eden Green, Golden Gate, Riverdale)
      • Hegewisch

    Categories: Amerika | 4 komentara

    Moj prvi posao…i drugi 2. DEO

    Napokon nastavak moje priče. Napravio sam ovu temu iz dva dela jer vec znate kada ja počnem da pričam nikad kraja. U suštini kao što ja uvek govorim da se jako puno stvari događa maltene svaki dan da je jako teško sve pokupiti.
    Nakon što sam se preselio 15. Septembra 2013. u novi stan i novi kraj grada, te kad smo se smestili i potorošili te silne pare na move in fee i sva ta čuda što treba čoveku u praznom apartmanu, ostao sam bez para, te mi je dva posla bilo više nego poželjno. Počeo sam aplicirati tu i tamo na neke povremene poslovne. Najveći problem mi je bio da ja mogu uklopiti dva posla. Starbucks je iz ovog razloga bio jako dobar jer sam mogao da pomeram smene. Problem je bio naći neki koji ce moći da se uklapa u sve ovo.
    Dobio sam poziv iz agencije koja se bavi istraživanjem i koja je finansirana iz budžeta Univerziteta Illinois-a. Znaci nije suva prodaja, nego projekti sto mi je lakse palo jer ne prodajes nista. Prodjem intervju sve je dobro, prodjem 3 dana obuke, i kad dodje do polaganja sertifikata, meni kaze jako si nervozan, ajde dacemo ti sanse sutra. A ja ko pokisao. Odem ja sutradan opet, sada sa sve spremljenim cakama i kombinacijama, ona kaze meni, izgovor ti je jako nerazgovetan, nista ja tebe ne mogu da razumem sta pricas, zao mi je. Iako su mi svi rekli da nije u pravu i da sam trebao da se zalim jer je nepravedna. Slazem se ja. Ona kaze meni da me ona nista ne razume, ali to sto ja taj njen crnacki odgovor ne razumem ama nimalo, to nije isto, jel?
    No, dobro. Moj ponos je bio povredjen i dva dana sam tugovao i onda sam rekao ko ih sisa, ne treba meni drugi posao. Tako je i bilo.

    U decembru ja apliciram na par oglasa, medju njima za JP MORGAN kompaniju gde sada radim. Apliciram direktno na sajtu, i apliciaro sam preko neke firme za zaposljavanje. Ne mogu da se setim tacno datuma, ali ja sam se iznenadio kada sam dobio mail da sam prosao u drugi krug i da kazem kada zelim svoj intervju. Zakazem ja intervju za petak u pet sati popodne. Pozajmio sam od drugara kravatu, kupio nove cipele, procitao onaj deo na sajtu o nama, kako mi je receno u mailu i otisao na intervju.  Intervju u sali za sastanke, sa dve osobe, au rekoh sad ce da me izmuce.
    Prvo sto mi je rekla hajde da vidimo tvoj resume, ili bolje da kazem cv i na tu se ona nasmeje. Mislim se u sebi koliko god da pokusavas od cv-ja nikada neces napraviti resume. Kad naucis na jedan nacin tesko predjes na drugi.
    Prvo pitanje sto mi postavi sta znas o cekovima? Ja  rekoh sazeto sto sam upamtio definiciju iz poslovnog prava. Odlicno, kazi mi koja su 6 kljucnih tacaka vaznosti ceka, meni stane mozak. Kud me pita ovo bogte, poslovno pravo sam bio polozio pre dve godine. Pokusam ja doduse svojim recima, pogodio 5. Kaze ona vrlo dobro. Nakon toga krene malo opet po mom cv-ju, kad ono znas da koristis racunar vidim dosta dobro. Pa rekoh znam. Ne znam u detaljnosti programske jezike ali znam da sastavim komjuter od najsitnijih delova. Odlicno kaze ona, i zaokruzi ona deo na mom resumeu gde stam stavio znanje rada na racunaru. E onda je on krenula da objasnjava sta se radi ovde u firmi sta radi osoba na poziciji za koji sam se ja prijavio. Onda ono standardno koja pitanja imas. Pitam ja par pitanja, kad ona na kraju sad mi opet kazi 6 vaznih tacaka ceka. A ja, umm pa to suu… I nekako ja pogodim. Kaze meni ona javicemo ti za dve nedelje dal si primljen ili ne.
    Ja sav srecan i zadovoljan kako se zavrsio intervju a i kako se sam se ja poneo. Jednostavno sam imao secaj kao da sam obavio jedan veliki posao koji se dobro zavrsio, tako sam i svima rekao kad su me pitali sta sam uradio. Cak sam otisao na jedan caj i kolace da se castim 🙂
    Naravno, sad ko li ce docekati dve nedelje, bice to najduze cekanje, medjutim ubrzo ja zaboravih na sve to, jer treba neko i da radi u Starbucks-u puno radno vreme, jel?
    Dodjem ponedeljak kuci popodne sa posla seo da jedem, skuvao kafu, kad ono 2 maila. Prvi mail kaze cestitamo primljeni ste hteli bismo da vam ponudimo posao pod tim i tim uslovima, pa da odgovorim dal prihvatam ili ne. U drugom mailu pise da nisam primljen, a ja koji vam je sada? Gledam jedan, gledam drugi identicni posao je u pitanju. Nista tu meni nije jasno. Ajd da ja nazovem da pitam sta se desava. Kad ona mora da je ona greskom poslala, kaze ona vi ste primljeni. Obavim sve formalnosti koje treba. Procedura da te glava zaboli. 17 mailova, te ovo te ono, testovi, droga FBI, fingerprints. Sve to treba da zakazes online, potpises ugovore, dopune, izjave zakletve. E onda se sam saznao zasto sam ja dobio mail da nisam primljen. Ta aplikacija je isla preko agencije, sto ja nisam skontao odmah. Primili me direktno.:) sve u svemu cela procedura je potrajala do januara, tako da sam trening poceo 23. Januara koja je potrajala nedelju dana i moj zvanican prvi radni dan je bio 31. Januar.

    Kako je raditi u ovoj firmi je po meni interesantno. Na zalost ne mogu u detalje da opisem sta radim jer mi je to zabranjeno. Primljen sam da procesiram cekove za klijente koji imaju racune kod nas. Ne indivulane osobe vec biznis klijenti, firme koje placaju firmama. Ovaj posao bi kod nas radile knjigovodje bukvalno. Znaci otvaram koverte, proveravam cekove, a onda ih procesiram na racune. Poceo sam rucno kao i svako ko pocne, onda sam dobio masinu, koja to radi ogromnom brzinom, barem 3 puta brze.
    Nakon toga sam poceo da radim kreditnim karticama, sto je komplikovano i nece niko da se bavi sa tim, a sto sam ja na iznenadjenje mog sefa naucio sam. Od tada maltene ne radim nista sem toga sto je mom team leadu drago, jer sam ja jedini u mojoj smeni. E pored toga vodja smene mi daje cekove koji nisu prosli sistem i koje treba da se poprave, kaze ne veruje nikom drugome sa ovim jer ja znam sta treba da radim a da ne pitam.
    Od pre tri nedelje jedan kolega je presao u drugi sektor da radi a on je radio admin i trunkaciju (unistavanje cekova), te sam ja stavljen na njegovo mesto. Ima puno da se radi pa niko ne voli, a meni je bas godi, prodje ti vreme jako brzo. Tu treba da ispratim cekove do kraja procesa, da budem siguran da su pare legle i onda da ih saljem na unistavanje.
    A sto posao cicni interesantnim jesu i aktivnosti. Jedna od njih je bila i ova ice bucket challenge. Naravno da sam i ja ucestvovao 🙂
    Letos smo imali takmicenje koja smena ce da donira najvise pribora za skolarce, za onu decu koji ne mogu da priuste najosnovnije. I naravno svi smo donirali dosta i moja smena je pobedila. Kao zahvalnost od firme smo dobili onako obilan rucak. No, al o mojim donatorskim poduhvatima cu da pricam u sledecem postu, jer cu celu temu ispisatu koliko ih ima 🙂
    Sada smo dobili besplatan ulaz u Shed Aquarium sto je zaista cudo samo po sebi. To je ogroman aquarium, gde ima raznih zivotinja, reljefa sa raznih morskih dubina. Dosta je inace skupo uci unutra, 30 dolara po osobi. A preko moje firme sada mogu besplatno da idem kad god hocu i mogu da povedem 3 osobe samnom. Icicu u cetvrtak pa cu da vam kazem.
    Jos jedna interesantna stvar u firmi je da je sada mesec Halloween, svaki vikend, petak subota i nedelja, dobijamo slatkise da se zasladimo, ali po obilnoj kolicini. Imamo jedanu ogromnu ciniju koja je puna i svi mogu da uzmu koliko zele.

    Mislim da je toliko o mom poslu i prvog i drugog i treceg.

    Mislim da je bio Februar ili vec mart, ali pogledam na telefon propusten poziv i jedan voicemail. Pocnem ja voicemail da preslusavam kad ono manager Macy’s-a. Zove me da mi kaze kako oni jos uvek imaju moje podatke i da znaju da me nisu primili tada letos ali zele da mi daju sansu jer im treba neko kao sto sam ja te da ukoliko sam raspolozen mogu da ih kontaktiram kad god, oni ce biti srecni da mi ponude poziciju koju sam onomad hteo, da prodajem parfeme. I da se izvonjavaju sto me nisu primili ali zele to sada da isprave i da me zaposle. Ja sam ostao bez texta, mislim da sam pola sata wow wow wow wow. Nazovem ja njih zakazem intervju, i to kad god hoces, samo kazi ja cu biti tamo. Odem na intervju a ova zena svo vreme wow, that’s really nice, that is really something to be proud of. I tako. Znas taj rad kad ti neko jede iz dlana 🙂 kaze ona sto se mene tice ti si primljen ali treba menadzer kozmetike da da amen, pa ako se njemu svidim onda sam primljen. Dodje menadzer, ova zena pocne da me predstavljam u kratkim crtama, kad ovaj lik kaze njoj. Znam ja njega. Secam se tog intervjua, nikad mi nije bilo jasno zasto tad nisi primljen. Kad mozes da pocnes? A ja wow, ovo je bilo suvise lako. Odem ja kuci, kad me zove onaj lik, sada vidim da si stavio da vikendom mozes samo pre podne, nama bi trebao popodne najvise. Ja kazem jako mi je zao ali ne mogu drugacije. Trenutno nisam u poziciji da ostavim ovaj drugi posao, te da ce biti ovako samo u pocetku, posle mozda i ostavim JP MORGAN, pa da radim samo tu. A on pocne pa dobro videcemo sta mozemo da uradimo. Sutradan zove on mene, pa ne mozes nikako da iskombinujes, nama ipak trebas popodne vikendom, ja kazem opet jako mi je zao ali to su moji uslovi. On kao ok ajde onda. Zove on mene opet sutradan, ajde molim te razmi. Ja opet kazem ne. To su moji uslovi uzmi ili ostavi. Sledeci dan zove mene opet po treci put, al ajde onda samo nedelju da probam popodne, ja opet isto. Posle dva dana opet on. Ajde onda samo petak bar do 5 da radim, ja kazem ne mogu ovde da menjam raspored, kad on molim te razmisli. Posle toga me je zvao jos jednom, da se nekako dogovorimo, al nisam se javio. Rekoh samo moli, da vidis kako je to kad te neko odbije na intervjuu, sad im vracam. LoL. Interesantno je biti u poziciji gde te bukvalno mole da dodjes, rekoh wow, mora da sam dobar utisak ostavio.

    E pre neki dan sam pricao sa sefom ovde u banci i ja je pitam zasto je mene primila da radim ovde, sta je to prevalilo. Kaze zato sto sam vredan, znam 5 jezika, i zato sto sam pametan, rekoh kako znas da sam pametan. Kaze ko od ovih glupih amerikanaca bi spakovalo prnje sa malo para i preslo pola sveta da zivi i da se snadje. Sem toga zbog reci koje sam koristio u propratnom pismu, to moze neko da napise ko je pametan i elokventan na recima. Ali drago mi je da se pokazalo istinito. Ti si jako pametan, samo ne koristis taj mozak kako treba :mrgreen:

    Categories: Amerika | 18 komentara


    Posto sam poceo da dajem korisne savete u zadnje vreme, ovo ce vas verujem interesovati. Pored toga mnogi od vas s te trazili da pisem o svemu, a mislim da ce vas obradovati 😉

    Zdravstvo, tema koja je sam univerzum za sebe, toliko skupo, toliko kompleksno. Verujem da svakog imigranta interesuje koliko kosta biti zdrav u Americi, isto kao sto je i mene, doduse, nisam shvatio ni delic svega toga dok nisam poceo da placam iz svog dzepa.

    Naravno, u pocetku sam rekao koji ce mi to ja cu biti zdrav. Kao da od mene zavisi, no al ajde.

    Dobiti zdravstveno osiguranje je isto kao i kod nas, jako tesko daju i na jako dobrim kompanijama. Sa svim ostalim benefitima, sto su opet jako dobri a nema jesdnog bez drugoga. Placanje zavisi od tipa osiguranja koj se izaberete. U kompaniji kojoj radite ima par osiguravajucih kuca, tako da su cene razlicite.

    Da vam objasnim kako se bira ne bih znao jer pola ni danas ne razumem. Tako sam i ja prosle godine izabrao jako dobro osiguranje ali ne i dobar tip. Ja sam uzeo medju jeftinijama, ali je meni deo koji ja treba da placam dok osiguranje ne pocne da placa 6.500 dolara, a maximum koji mogu placati oko 11 hiljada cini mi se. Placao sam 25 dolara po paycheck-u a firma je uplacivala isto toliko u mije ime, sto znaci mesecno sam ja placao 50+50 Starbucks.

    E kad imate osiguranje to je samo pola posla, naci doktora je nocna mora, morate da gledate mrezu u ko hu doktori spadaju pa onda da zivkate dal prihvataju nove pacijente, naravno svi oni novi doktori su vec zauzeti, i tako zivkate zivkate i zivkate i onda odustanete.
    Ja sam imao srece da je mene moj drug preporucio doktoru, te me je onda prihvatio.
    Cena koju doktor naplacuje za dobar dan je 35 dolara, to je samo zato sto vas je primio, i to sa osiguranjem, bez osiguranja je oko 100 dolara. Al za to sto oni znaju sve o vama, i pozdravljaju po imenu, i ulazite bez cekanja, vredi tih para. vadjenje krvi i sve te analzie bogami kostaju, ne bih tacno znao sve cene da vam kazem jer je bilo puno, pogotovu prvi put kad odete, uradice sve da zna bukvalno SVE o vama, od vas preko cele porodice. Zato ovde imate jednog doktora, kod koga uvek idete. Ne morate ni otici ponekad. Dovoljno je da nazovete u sred noci da vam je lose, uvek ce vam reci sta da radite.

    Ja sam imao problema sa cirom, tako da je mene jako skupo izaslo cak i sa osiguranjem. Krajnja cifra je meni polako vec prelazila 3.500 dolara. A da ovde ne spadaju lekove koje placaju. Lekovi zavise opet od osiguranja, ali vi placate 20-40% od cena leka, koji moze bito i do 150 dolara.

    Koliko sam isao kod doktora, da sam bio kao domaci tamo 🙂 svi znaju gde radim sta radim. A pored toga opet imam prednost na ostale 🙂 a mogu reci da sam dobio dosta lekova i proizvoda za dzabe, sto me je par puta stvarno iznenadilo.

    Ne znam sta je mene teralo da googlam te naisao na mog doktora i procitah njegovu biografiju, na moje iznenadjenje saznah da je on madjar. On je rodjen u New York – u, obrazovao se isto tamo te se preselio ovde. Njegovi roditelji su imigrirali pre drugog svetskog rata.
    Sl puta kad sam otisao na pregled pitam ga ja jesi ti rodjen te i te godine, on na to da, zavrsio taj i taj univerzitet, on opet da. Tvoj otac je Kalman a mama ta i ta. On na to, ok otkud to znas? Kazem ja njemu sve to, a on mene iznenadi sa „Beszèlsz magyarul?“ Tako da popricamo na magyarskom ponekad, a ono sto ne znam da kazem ja njemu objasnim na madjarskom, sto meni mnogo lakse a on sve razume. Da sam mogao bolje da iskombinujem ovu moju telenovelu ne bih mogao. To izgleda samo ja mogu.

    Koliko kosta provesti dan u bolnici ne bih mogao da kazem a ni ne zelim da saznam. Desilo se sa mi je pozlilo i da sam imao neki napad. Posto nisam imao zdravstveno osiguranje doktor nije mogao da proveri sta mi fali, jer je trebalo da uradi EEG mozga, sto je skupo a ja nisam imao para da placam tako nesto. Ionako idem kod doktora bez zdravstvenog osiguranja, sto bi se reklo da idem besplatno. E zove mene doktor jedan da, kazem imam dobre vesti, pitam ja sta kad on dodji da ti objasnim. Odem ja sto brze, kad mi on tutne papirce sa adresom bolnice i datum. A ja ono blejim u njega, kaze imas za dva dana EEG zakazano. Nemoj da se brines za placanje, sredio sam ja sve. Trebalo mi je 10 minuta da mu kazem nekako hvala, koliko sam gutao knedle. Sta da kazes doktoru kada uradi ovako nesto za tebe i to za dzabe. Zar posle ovakvog gesta nije ti drago sto si napustio takvu rupu kao sto je srbija.
    Tretman u bolnici, da vam ne pricam. Da sam trazio hleba, masti i paradajz dobio bi. No, za sat vremena sto sam proveo u bolnici kosta ukupno $1,980 a cena pregleda i koriscenje aparata je 88. Pa sad vi gledajte. Ja nisam mogao da verujem. Stvarno imam doktora kog treba uramiti. No to opet nije sve, kaze kad dobijes racun samo donesi. Sednem ja u ordinaciji, kad udje ova asistentkinja sa svim papirima, i racunima sto je meni vec jednom poslala, a na kom racun za sve do sada iznosi oko $4,000, sto bih naravno trebao da platim, kaze ona. Znam da nemas osiguranje i ne zaradjujes puno bla bla, pa pocne ona da precrtava tipa ovo ne treba da platis, ovo isto, ovo ne, ovo ne, i tako na kraju od svih 4000 ja ukupno treba da platim 600 dolara. Mislim da ne treba da pricam vise. Kazem opet, kako posle da mi ne bude drago sto sam imao srecu da napustim ono tamo sto se moze nazvati prezivljavanjem.

    Kada imate osiguranje, sve sto se zove ovde preventivno vam je besplatno. Dakle, ako odete kod lekara na preventivni pregleg, vadjenje krvi i sve to vam je besplatno. Sto je i dobra stvar, jer to dokazuje da brinete o svom zdravlju, i to oni podrzavaju.

    E to bi u glavnom ukratko sto se tice zdravstva ovde.

    Categories: Amerika | 3 komentara

    Blog na WordPress.com.